Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Земља - Sputnik Србија
Свет
Најновије вести из света

Чернобиљска катастрофа — отрежњујуће упозорење и научена лекција /видео/

CC0 / Pixabay / Заброшенная территория в зоне Чернобыльской АЭС
Заброшенная территория в зоне Чернобыльской АЭС - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2021
Пратите нас
Несрећа у Чернобиљу је била отрежњујуће упозорење које се памти и дан данас после тридесет пет година. Ужасни призори напуштених дечијих игралишта и мукла тишина одавали су утисак да нема живог бића, а лекције чернобиљске катастрофе су научене и усвојене.

Пре 35 година, 26. априла 1986. године, током планског теста на четвртом енергетском блоку нуклеарне електране Чернобиљ догодила се експлозија. Нуклеарно језгро реактора потпуно је уништено, зграда погонске јединице делимично се срушила и дошло је до значајног емитовања радиоактивних честица у околину. Због високог нивоа зрачења, 27. априла евакуисани су становници оближњег града Припјата, а касније и становништво из зоне у пречнику од 30 километара око нуклеарне електране. Укупно је евакуисано више од 115 хиљада људи.

„И ја сам преживљавао ту драму“

Дописник Новости из Москве Бранко Влаховић који је био међу првим страним новинарима на лицу места нуклеарне катастрофе, присетио се дирљивих сцена које је видео пре тридесет пет година.

„Кад сам после Чернобиљске катастрофе добио дозволу тадашњих власти да могу да посетим Чернобиљ, отишао сам тамо са групом колега који су такође били акредитовани у Министарству спољних послова. То је за совјетске власти било важно да би доказали да ништа не крију и да су отворени према светској јавности. Ја сам имао прилике касније и да пратим суђење и то је било јако дирљиво зато што сам на неки начин преживљавао ту драму људи који су били осуђени: директор и његови главни помоћници. Њих тројица су били осуђени на десет година, а друга три одговорна лица на три године“, рекао је Влаховић за Спутњик.

Он је рекао да ће сузе њихових породица свакако памтити дуго и истакао да све приче о томе да су ти људи побегли и пили после катастрофе — нису тачне, већ, како каже Влаховић, „ти људи су се држали јуначки и часно“.

Напуштена дечија игралишта, оронуле зграде, суморни призори

Слике из града Припјата који је заправо био град енергетичара и удаљен је свега три километра од атомске централе су такође остале у сећању дописника Бранка Влаховића.

„Тамо сам гледао те ужасне призоре како су људи остављали дечији веш на терасама. Могао сам да видим дечије играчке и напуштена дечија игралишта и све то је било ужасавајуће. Памтићу свакако и ту јако чудну тишину. Око Чернобиљске централе није било нити птица, нити животиња, већ само нека јако чудна тишина када нема ничега и не осећа се да ту постоји било какво живо биће“, присетио се он.

Влаховић за Спутњик нагласио да је имао прилике да гледа те исте зграде и објекте у Чернобиљу и Припјату после 35 година и тамо се готово ништа није променило. Једино што су зграде оронуле, фасаде је почео да уништава ветар, киша и снег, али та суморна слика, како каже, остаће му цели живот у сећању.

У Чернобиљу данас живи око 200 људи, а у такозваној „зони искључења“ (зона од тридесет километара око чернобиљске електране је територија на којој је спроведена евакуација) може се налазити до неколико хиљада људи. То су углавном радници који се баве уклањањем радиоактивних супстанци са загађених подручја, очувањем објеката нуклеарне електране, мониторингом изложености зрачењу, сакупљањем узорака тла и биљки и спровођењем противпожарних превентивних процедура.

Лекције чернобиљске катастрофе

Катастрофалне последице експлозије у нуклеарној електрани Чернобиљ у великој мери су настале због чињенице да многи безбедности моменти нису узети у обзир приликом пројектовања, изградње и рада ове електране. Конкретно, реактор једноставно није био стабилан у режиму у који су га намерно увели током планског теста, истовремено искључивши неколико система заштите у хитним случајевима. А када је ситуација постала критична и безизлазна, особље је донело одлуку, не знајући за „крајњи ефекат“ који је постао фаталан и претворио озбиљну несрећу у велику катастрофу.

Међутим, савремени реактори треће генерације су пројектовани узимајући у обзир систем аутоматизације. То значи да се реактор мора сам зауставити, без икаквог спољног утицаја, односно учешћа особља. Наравно, искључивање реактора у многим сценаријима ће и даље бити хитно, али у сваком случају ће бити загарантовано сигурно за околину.

Реактори треће генерације су сада безбеднији од било којих других врста електрана, укључујући ветроелектране и соларне панеле. Извучене су важне лекције из Чернобиљске катастрофе, промењен је приступ мирном атому и сада се са већом увереношћу гледа у будућност нуклеарне енергије.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала