Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Изненадна шанса из Брисела: Србија постаје најбржа веза до срца Европе

CC0 / пиксабеј / Железница
Железница - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2021
Пратите нас
Обнова пруге од Београда до границе са Северном Македонијом уз подршку ЕУ, одлична је вест за Србију. Уз очекивање да ће пруга бити обновљена све до Солуна, ревитализовање  железничког Коридора 10 значило би да Србија постаје транспортно чвориште - најближа, најбржа природна веза до срца Европе.

Тако нову вест из Брисела види професор Слободан Аћимовић који на Економском факултету у Београду предаје групу предмета који се баве логистиком, саобраћајем и инфраструктуром.

Одмах после разговора са  председником Србије Александром Вучићем, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на Твитер налогу је, између осталог, написала да је било речи и о обнови железничке пруге од Београда до Северне Македоније коју је ЕУ спремна да подржи. Тиме је отклонила запитаност који је то један од највећих инфраструктурних пројеката који ће потпуно променити Србију уколико буде договора са ЕУ, што је дан уочи разговора најавио председник Србије.

Србија постаје транспортно чвориште

© Sputnik / Радоје ПантовићРеконструкцијом пруге од Београда до границе са Северном Македонијом Србија ће постати транспортно чвориште, јер ће за 300 километара бити скраћен пут од Солуна до срца Европе.
Изненадна шанса из Брисела: Србија постаје најбржа веза до срца Европе - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2021
Реконструкцијом пруге од Београда до границе са Северном Македонијом Србија ће постати транспортно чвориште, јер ће за 300 километара бити скраћен пут од Солуна до срца Европе.

Свако улагање у инфраструктуру за Србију је одлично и потпуно је небитно јесу ли у питању кинеске или европске инвестиције, каже Аћимовић. Уз напомену да је у овом тренутку мало информација о том великом инфраструктурном пројекту, он ипак сматра да би обнова ту пругу требало да  сврста у најмодерније.

„Та пруга би морала да буде пруга за велике брзине. То не би требало да буде само ревитализација постојеће пруге, него просто градња пруге за велике брзине, попут оног што већ радимо на потезу Београд – Будимпешта. Она би онда, вероватно, била настављена кроз Северну Македонију и претпостављам дошла до Солуна и онда бисмо за не знам колико година овде имали сјајан завршетак Пута свиле који улази путем железнице“, оцена је нашег саговорника.

Из Солуна брзом пругом до срца Европе

Он сматра да је користећи добру кинеску идеју ЕУ повукла одличан потез, али и каже да га радује што Србија сада, после улагања у путеве, иде ка новим улагањима у железницу.

„Железница је идеалан вид транспорта када треба превести велике количине робе које би требало да иду од луке Солун, када имамо велике даљине, а практично се улази у срце Европе преко Северне Македоније, Србије и Мађарске“, истиче овај стручњак за саобраћај и инфраструктуру.

Он напомиње да ће тај коридор бити посебно важан за транспорт робе и да тиме Србија поприма значај транспортног чворишта, што она, како каже, природно и јесте. Подсетио је да је у време година санкција, ратова, и проблема са којима се Србија суочавала, настао европски Коридор 4 као нека врста паралеле железничком Коридору 10.

Природан пут робе и људи

„Тај железнички Коридор 4 иде преко Румуније, Бугарске и такође се завршава у Грчкој, у Солуну. Он, међутим, има један велики проблем што је 300 километара дужи. Другим речима, ако ЕУ реши да ојача овај краћи Коридор 10, онда тај Коридор 4 на неки начин испада из приоритета ЕУ  и онда имамо могућност да роба иде тим природним путем којим је увек и ишла од Турске и Азије, преко Балканског полуострва, до Европе. Коридор број 10 који иде од Грчке, преко Македоније, Србије, надаље Будимпеште просто је најцелисходнији пут робе и путника“, недвосмислен је Аћимовић.

На питање, у којој мери ће то допринети подизању привреде тог дела Србије кроз који ће брза пруга проћи он каже да се сада о томе не може прецизно говорити. За такву оцену би морало да се раде озбиљна истраживања каква су рађена када је у питању био друмски Коридор 10, али за железницу то још није рађено.

© GooglemapsБрза пруга од Београда до северномакедонске границе ће значити много бољи транспорт и за оне који путују из Минхена, Беча у Србију, како према Софији и Истанбулу, тако и према Скопљу и даље ка Грчкој.
Изненадна шанса из Брисела: Србија постаје најбржа веза до срца Европе - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2021
Брза пруга од Београда до северномакедонске границе ће значити много бољи транспорт и за оне који путују из Минхена, Беча у Србију, како према Софији и Истанбулу, тако и према Скопљу и даље ка Грчкој.
Нижи трошкови транспорта

Оно што је, међутим, сигурно је, каже, да ће то донети погодности.

„Свакако су то нижи трошкови за привреду. Железница је јефтинији вид транспорта него друм. Поред нижих трошкова превоза за привреду, брже је путовање и оно што је најбитније, удобније је путовање за грађане“, истиче Аћимовић.

Вучић је после разговора са званичницима ЕУ изразио очекивање да ће ускоро са званичницима из Брисела о томе бити потписан уговор према коме ће бесповратна средства ЕУ износити између 600 и 700 милиона евра, односно између 35 и 50 одсто вредности инвестиције.

Србија ће са том брзом пругом, по оцени Вучића, бити сто посто другачија земља јер ће креирати много прилика и шанси, али ће значити много бољи транспорт и за оне који путују из Минхена, Беча у Србију, како према Софији и Истанбулу, тако и према Скопљу и даље ка Грчкој.

 Брза пруга би, како је прецизирао, ишла од Београда преко Ниша, Врања, Табановаца, до границе са Северном Македонијом.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала