Влада Републике Српске: Дејтонски споразум мора бити дословно спроведен

© AFP 2023 / GERARD JULIENАлија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић на мировним преговорима у бази Рајт Петерсон у Дејтону, Охајо.
Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић на мировним преговорима у бази Рајт Петерсон у Дејтону, Охајо.  - Sputnik Србија, 1920, 01.05.2021
Пратите нас
Дејтонски споразум мора бити спроведен дословно да би Босна и Херцеговина остала стабилна и да би напредовала, наведено је у другом поглављу 25. извештаја Владе Републике Српске Савету безбедности Уједињених нација.
Наглашено је да Дејтонски споразум, укључујући децентрализовану власт успостављену Уставом БиХ, мора бити доследно спровођен и да ранија одступања од те формуле и актуелне претње променом осетљиве равнотеже постигнуте Дејтонским споразумом изазивају политичке тензије и прете будућој стабилности БиХ, преноси портал РТРС.
Наведено је да, супротно тврдњама неких који пажњу придају само дневним политичким свађама у БиХ, стварне претње по стабилност и будућност БиХ не долазе од инсистирања на национално-верским идентитетима, већ од оних елемената који теже да пониште дејтонску формулу и укину механизме заштите који су сачували мир у земљи.
У Извештају се наглашава да су високи представник и Уставни суд БиХ централизовали БиХ и нарушили права конститутивних народа, супротно дејтонској формули.
Од потписивања Дејтонског споразума, високи представници су, један за другим, помагали настојањима бошњачких политичких странака у БиХ да, кроз неумољиву кампању, разграде дејтонски компромис и остваре бошњачки ратни циљ – унитарну државу којом владају бошњачки политичари, наведено је у Извештају.
Уместо да испуњава своју обавезу, према којој је дужан да се придржава Устава БиХ, наведено је да Уставни суд БиХ пречесто потврђује неуставну централизацију и слабљење уставом загарантованих механизама заштите конститутивних народа БиХ.
У Извештају се истиче да се Уставни суд БиХ упорно руга владавини права, игнорише јасне уставне обавезе и повинује се незаконитом октроисању закона одлукама високог представника, што је, више него очигледно, супротно демократском законодавном систему који успоставља Устав БиХ.
Влада Српске у Извештају наглашава да већина судија Уставног суда БиХ поуздано подржава разграђивање дејтонског компромиса тако што у кључним предметима три судије - странца гласају као блок са двојицом судија из реда Бошњака и тако прегласавају четири судије које су држављани БиХ.
Од прошлог извештаја Републике Српске Савету безбедности у октобру 2020. године до данас, наглашено је у Извештају, лидер највеће бошњачке политичке странке у БиХ СДА Бакир Изетбеговић често се упуштао у гнусну и дестабилизујућу реторику.
„Изетбеговићево помињање рата је претеће, а називање Срба који немају ништа са ратним злочинима "геноцидашима" врхунац је нетрпељивости која подрива међунационално помирење“.
Подсећа се да је Изетбеговић у марту изјавио да не може рећи да неће бити рата и да би радије умро него допустио да „геноцидаши завладају делом БиХ“.
Изетбеговићево помињање рата је претеће, а називање Срба који немају ништа са ратним злочинима 'геноцидашима' врхунац је нетрпељивости која подрива међунационално помирење“, истиче се у Извештају.
У Извештају се подсећа да је у још једном примеру где демонизује Србе као народ, Изетбеговић у јануару 2021. године, говорећи о председавајућем Председништва БиХ Милораду Додику рекао да нема лоших народа, али има лоших руководстава, имплицирајући да су Срби лош народ, јер дају подршку Додику.
Даље је наведено да је министар спољних послова у Савету министара Бисера Турковић, члан СДА, прешла границу и подрила међунационално помирење и правду за ратне злочине, пошто је у јануару 2021. године, након што је Суд БиХ утврдио да је бивши командант бошњачке армије Сакиб Махмуљин крив за ратне злочине и зверства одреда „Ел муџахид“ под његовом командом, осудила пресуду и величала Махмуљина.
Такође се оцењује да Турковићева наставља да следи спољну политику СДА уместо БиХ и наводи да је у јануару 2021. године Турковићева изашла из оквира своје надлежности и послала дипломатску ноту Хрватској као одговор на најаву Хрватске да ће прогласити искључив економски појас, наводећи да су тиме угрожена права БиХ.
Нота не одражава став Председништва БиХ, органа надлежног за вођење спољне политике према Уставу БиХ, а председавајући Председништва изричито је изразио противљење њеном ставу, истиче се у Извештају и додаје да је Хрватска с правом обавестила Турковићеву да не може прихватити ноту Министарства спољних послова као легитиман и званичан став БиХ.
У Извештају Владе Српске се напомиње да сталне претње усмерене против права ентитета и конститутивних народа изазивају узнемиреност и раздор.
Управо претње потпуним укидањем Републике Српске које пласирају одређени бошњачки политички лидери, узрокују да српски лидери увек одговарају да ће се Република Српска позвати на право на самоопредељење и да неће дозволити њено укидање, наведено је у другом поглављу 25. Извештаја Владе Републике Српске Савету безбедности УН, преноси Танјуг.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала