Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија
Спорт
Спортска редакција Спутњика доноси вам све вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије, али и целог света.

Бакљада емоција, промена живота и – Ускрс у Србији: „Недостајало ми је...“

© AFP 2021 / MARTIN BUREAUАлександар Атанасијевић
Александар Атанасијевић - Sputnik Србија, 1920, 02.05.2021
Пратите нас
Живот професионалног спортисте је сан готово сваког детета које од најранијих дана створи пријатељство са лоптом, рекетом, веслом, али он са собом носи бројна одрицања на која је ретко ко потпуно спреман.
Александар Атанасијевић, српски одбојкашки репрезентативац, својим талентом и квалитетом са непуних 20 година је прерастао домаће терене, напустио је Србију и матични Партизан, те кренуо на одисеју по Европи која и даље траје.
Ретки су моменти када је популарни Бата у могућности да дане проводи у родном граду, Београду, а и када је тако, друга страна живота професионалног спортисте излази на видело – интервјуи, разговори, договори, уз мало времена за себе, своје мисли и своје најближе.
„Нисам стао“, каже нам Атанасијевић уз осмех и извињење за касно јављање, што у његовом случају апсолутно није неопходан моменат јер је момак за пример, када је у питању однос према медијима, навијачима и свему ономе што се налази око њега као врхунског спортисте и једног од најбољих одбојкаша света.
Лепи пролећни дани у Београду, готово летњи, додали су нову ноту празничном викенду, у ком ће бити прослављен Ускрс, један од два најважнија хришћанска празника, што 29-годишњака посебно радује.
„Ниједан празник у последњих седам, осам година нисам провео код куће, у кругу породице. Заиста ми је то недостајало, као да сам изгубио осећај за празнике... У Италији сам играо и за Божић, некако ми је нестао осећај значаја празника, као што је било када сам био дете... Вратиће ми се све сада, за овај Ускрс“, каже Атанасијевић на почетку разговора за Спутњик спорт.
Претходни боравак у Београду сјајни коректор не памти по добром, иако се у његовом гласу не може закључити да је човек кога негативне мисли могу „дуго да држе“.
„Прошло је годину дана откако нисам био код куће, променило се све... Прошле године сам био у тоталном карантину месец и по дана, опорављао сам се и од операције колена, после сам имао вирус, нисам имао прилику да уживам у граду...“
Али и то има свој рок трајања – план и програм је такав да времена за одмор готово и да нема.
„Сада имам три дана до почетка припрема репрезентације у Врњачкој бањи, искористићу то да проведем што више времена с породицом“.
Прилика за боравак у породичној атмосфери је идеална за Атанасијевића да сложи утиске после спектакуларног опроштаја који су му приредили навијачи Перуђе, италијанског клуба у коме је провео осам година.
„Последњих неколико дана тамо нисам имао секунд времена док сам се поздравио са свима, опростио, није лако после осам година променити клуб, град, променити живот...  Гест навијача је био предиван, заиста, потпуно неочекиван, с обзиром на то каква је ситуација у Италији, да је и даље полицијски час, да је црвена зона, око 400, 500 људи, се окупило, уз епидемиолошке мере, да се опросте од мене... То је нешто незаборавно и увек ћу имати прелеп осећај“.
У модерном времену, када играчи мењају екипе као на траци, када се и током сезона дешавају неочекиване рокаде, судбина српског одбојкаша је права реткост, с обзиром на то да је дрес Перуђе носио од 2013. године.
„Заиста је реткост, ја сам поносан што сам провео толико времена у једном клубу који се стално бори за трофеје, клубу који живи са својим навијачима и за њих. Амбиције су нам биле исте све ово време, јурили смо трофеје из године у годину, размишљали смо на исти начин...“
Ипак, свему дође крај...
„На крају смо решили да се разиђемо, желео сам да променим средину да се суочим са новим искуством јер сам у Италији са Перуђом освојио све трофеје... Ето, осим Лиге шампиона...“
Прилику за то имаће на себи добро познатом месту – Бата ће наредне такмичарске године наступати за екипу Белхатова у Пољској, који је био његова прва станица после одласка из Београда 2011. године.
„Две сезоне сам провео тамо, али неће бити лако... Лига Пољске је екстремно напредовала, велики број клубова има шампионске амбиције, очекујем веома напорну сезону. Мораћемо да се потрудимо да будемо максимални у првенству“.
И тамо неће бити усамљен – становник Белхатова од наредне сезоне биће и Слободан Боба Ковач, селектор репрезентације Србије.
„То је највећа предност, знам колико је посвећен послу и заиста је невероватан тренер. Радио сам са њим две, три сезоне у Перуђи, годину у репрезентацији, он даје максимално самопоуздање играчима, много се бави психолошким аспектом и у овом тренутку је сигурно међу најбољом тројицом тренера у Европи, ако не и најбољи. Пољаци су инститирали на његовом доласку, имамо изузетну сарадњу и када радиш са Бобом, после свега неколико дана, спреман си на све да би узео трофеј“.
Прилику за сусрет са Ковачем и саиграчима из репрезентације Атанасијевић ће имати већ у понедељак, када стартују припреме за веома богат период који је пред српским тимом – после турнира у Словенији крајем маја у Италији ће играти на Лиги нација, а од 1. септембра их очекује Европско првенство, на коме ће бранити златну медаљу.
► Случај „застава Русије“: „Били смо у страху, жао ми је, сигуран сам да су Руси узнемирени“
► Због Србина је запаљена ватра – „то свет још није видео“
► Из српског града бокса стижу нови шампиони – млади тренер водио дебитанта право до злата!
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала