Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Русија: Запад не жели да чује непријатну истину о Донбасу

© AP Photo / Seth WenigЧланови Савета безбедности УН на заседању у седишту Уједињених нација у Њујорку
Чланови Савета безбедности УН на заседању у седишту Уједињених нација у Њујорку - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2021
Пратите нас
Стални представник Русије у УН Василиј Небензја замерио је западним колегама у Савету безбедности неспремност да саслушају непријатну истину о догађајима у Украјини.
Небензја је подсетио да све време од преврата у Кијеву западне колеге у Савету безбедности „активно бране сваки потез украјинских власти, оптужујући Русију и руско становништво ове земље да блокирају решавање сукоба у Украјини“.
„Све ово што смо овде говорили називано је руском пропагандом. Неки од вас тврде да је то нетачна слика, да је то производ руске пропаганде. Али људи које сте данас видели су стварни. Сви су били жртве Украјине након Мајдана и одлучили су да данас поделе са вама своје искуство“, рекао је Небензја.
„Ви фактички називате руском пропагандом оне веома непријатне информације које морате да слушате и оне људе који могу да пруже такве информације“, нагласио је он.
У среду је Русија одржала неформално заседање Савета безбедности УН „Одеса седам година касније: Неонацизам и насилни национализам као покретачи сукоба у Украјини“.
На догађају су путем видео-везе говорили учесници догађаја у Одеси: бивши заменик начелника полиције Одесе Дмитриј Фучеџи, бивши посланик обласног већа и кандидат за градоначелника Одесе Алексеј Албу. Становница Горловке Ана Тув, која је током гранатирања украјинске војске изгубила мужа и ћерку, испричала је своју причу. Такође је говорила о актуелним злочинима украјинских националиста над цивилним становништвом и о неспремности Кијева да истражује све такве случајеве.
Зграда Државне думе Руске Федерације - Sputnik Србија, 1920, 04.05.2021
Посланик Думе: „Рат у Европи“ о којем прича Зеленски је покренуо Запад

Сајам лицемерја

Са своје стране, заменик Небензје у УН Дмитриј Пољански изјавио је да је реакција западних делегација на неформални састанак о злочинима националиста у Украјини оставила код руских дипломата мучан осећај.
„Чак и ми, дипломате, навикнути на двоструке стандарде и лицемерје западних колега, тешко смо остали смирени“, написао је Пољански на Телеграму.
Како је навео, као одговор на искрене, чињеничне приче очевидаца и личне утиске о преживљеним догађајима, Москва је чула уобичајену западну мантру о наводно деструктивним акцијама Русије против Кијева.
TELEGRAMMMM "{$url}"
Према његовим речима, када се у Савету безбедности разматрају други сукоби, представници западних држава „често позивају као говорнике грађанске активисте са Блиског истока или Африке, који са папира на добром енглеском или француском језику читају сведочења о злочинима власти појединих земаља и кршењу људских права“.
„Тамо можете да их слушате, а овде не можете, јер је Украјина по дефиницији невинашце, а све зло тамо чинимо ми проруски сепаратисти“, истакао је Пољански и састанак назвао „сајмом лицемерја“.  
Запад ће подржати све поступке и изјаве Украјинаца, прекрајати историју према њима и „опростити им све“, закључио је Пољански.
Западне државе одлучиле су да их на том догађају не представљају стални представници. Нико од њих није ни на који начин одреаговао нити је прокоментарисао изјаве очевидаца догађаја у Украјини. Уместо тога, Естонија, Ирска, Француска, Норвешка, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Белгија и Немачка оптужиле су Русију да је била домаћин данашњег догађаја „како би се поново промовисала лажна прича о Украјини“. Западне земље изразиле су жаљење због „овог намерног покушаја да се пажња међународне заједнице скрене са континуираних дестабилизујућих активности Русије против Украјине“. Истовремено су позвале Русију да престане да политизује људске трагедије.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала