Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Чију агенду спроводи председник Америке? /видео/

© REUTERS / JONATHAN ERNSTЏо Бајден
Џо Бајден - Sputnik Србија, 1920, 06.05.2021
Пратите нас
Ако је веровати одушевљењу немачког „Шпигла“, поспани Џо Бајден, како га је звао његов претходник Доналд Трамп, имао је „старт из снова“ и „импресивних првих 100 дана“ на месту председника САД. Али зашто је, онда, он други најнепопуларнији председник после 100 дана мандата од 1945? А шампион у тој категорији, Трамп, планира повратак на сцену...
Обележавајући својих првих 100 дана на функцији говором у америчком Конгресу прошле среде, Бајден се нарочито потрудио да пројектује имиџ самоувереног победника над ужасним околностима, подсетивши да је наследио „нацију у кризи. Најгору пандемију у читавом веку. Најгору економску кризу од Велике депресије. Најгори напад на нашу демократију од Грађанског рата. А сада, после само 100 дана“, поручио је, „могу да известим нацију: Америка поново напредује. Америка изнова расте. После 100 дана спашавања и обнове, Америка је спремна да узлети.“

Медијска машинерија

За само 100 дана „Џо Бајден је постигао више него што су многи од његових претходника учинили током четири године на функцији“, заљубљено коментарише „Шпигл“.
На сличан начин и британски „Гардијан“ напомиње да је „по скоро свим мерилима првих 100 дана Џоа Бајдена представљало огроман успех“, односно, „потпуни успех“ захваљујући коме се Америка налази на „путу ка јачој и светлијој будућности“, како за амерички Ен-би-си анализира Џон Подеста, саветник и саучесник Барака Обаме и Хилари Клинтон.
Бајден је „обећавао мало а онда је испунио много више од тога“, немилосрдно је великодушан „Њујорк тајмс“, који председнику у заслугу убраја и то што је „председничку функцију поново учинио досадном“, а уз то је и „том послу вратио хуманост“ јер проблемима приступа „са саосећањем и пристојношћу“, с „намером да утеши“. Штавише, како потпуно озбиљно додаје „Њујорк магазин“, председник који је „преобликовао Америку за 100 дана (...) није само добра особа... Он се осећа тужно када умру познате личности.“

Мали човек и велики профити

Свој прилог овако критичком сагледавању првих Бајденових 100 дана дао је и „Форин полиси“, називајући их „највиталнијим данима још од Френклина Деланоа Рузвелта“ због троделног плана трошења баснословне суме новца од скоро 6 хиљада милијарди долара.
Реч је о „најамбициознијој левичарској агенди у историји“ САД, како за „Вол стрит џорнал“ коментарише Карл Ров, најомраженији члан кабинета Џорџа Буша млађег, односно, како указује немачки „Шпигл“, ово је својеврсна контрареволуција против неолиберализма Роналда Регана: „Уз мало среће, Бајден би могао да успе у обуздавању раскалашног капитализма који сад првенствено служи уском кругу елите.“
А ова ће контрареволуција у корист малог човека, како је сам Бајден најавио, „унапредити спољну политику која доноси корист средњој класи“.
Како ће јој тачно користити текуће заоштравање односа са Русијом и са Кином, додуше, он није објаснио. Као што, уосталом, није сасвим јасно ни како ће Џенет Јелен, Бајденова министарка америчких финансија која је само у последње две године зарадила преко 7 милиона долара од говора Вол стриту и великим корпорацијама, одједном почети да ради против Вол стрита и корпорација а у корист средње класе и оне самохране мајке из Тексаса и медицинске сестре из Аризоне које је Бајден споменуо у свом говору у Конгресу. Додуше, подједнако је необично и то што је сва та левичарска и прогресивна агенда, у првих 100 дана Џоа Бајдена, према рачуници портала „Блумберг“, богатство прве стотине најбогатијих Американаца увећала за додатних 195 милијарди долара...

Реалност и пропаганда

Док је сва она медијска ураниловка, каква више приличи атмосфери из Северне Кореје него земљи која себе описује као демократску, утолико фарсичнија што анкете показују да незахвални амерички народ не примећује колико му је добро захваљујући Бајдену – само је Трамп, наиме, имао већи проценат неодобравања после својих првих 100 дана. А Бајдена би можда и понајвише требало да забрине податак да га после 100 дана на власти подржава чак 13 одсто мање независних гласача него у време избора, а управо су они кључ свих избора.
Шта је заправо постигао Џозеф Бајден после 100 дана у Овалној соби Беле куће? Шта све предвиђа његов план вредан 6 билиона долара? И како ће се то одразити на спољну политику Америке?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и публициста Марко Танасковић.
„Већ су отпочеле кампање за изборе за Конгрес идуће године који ће бити кључни за будућност Сједињених Држава“, скреће пажњу Обрад Кесић, „и зато медији, својим изразито благонаклоним односом према Бајдену, настављају да убеђују Американце да су направили прави избор када су гласали за њега а не за Трампа. Другим речима, сенка Доналда Трампа увелико је присутна над мандатом Џоа Бајдена, који стално мора да се доказује као његова сушта супротност. Док, насупрот томе, обични људи, поготово из ниже средње класе, све више почињу да осећају да живе лошије него пре, рецимо, годину дана, због поскупљења горива и основних животних намирница... Па зато и не чуди што све анкете показују да обичан човек у Америци медијима више не верује.“
„Овакву врсту меденог месеца с медијима, у каквој ужива Бајден, Трамп није имао у својих првих 100 дана мандата“, подсећа Марко Танасковић и напомиње да је „логично што мејнстрим медији сад штите кандидата кога су и довели на власт, прогласивши га за победника и пре него што је гласање окончано. А сада на вештачки начин покушавају да одрже његову популарност.“

Сенилни председник

Поред осталог и тако што не показују интересовање за Бајденово психофизичко стање какво су показивали у односу на Доналда Трампа.
Па се тако само повремено, и то уз приличан напор да се стварне размере проблема умање, у медијима главног тока појаве оцене попут ове из „Шпигла“: „Ако је то икако могуће, он гледа да избегне велику сцену – тиме се умањује ризик од (...) његових чувених гафова... Када је, пре две недеље, одржао своју прву велику прес конференцију, био је толико безнадежно изгубљен у мислима о реформи Сената да је једино био у стању да своју замршену реченичну конструкцију заврши с уздахом 'како год'.“
„Бајденове јавне наступе често грубо прекидају његови сарадници, безмало у пола реченице, и то је убедљив знак да немају поверење у њега те да зато не желе да му допусте да спонтано разговара са новинарима или страним саговорницима – у таквим ситуацијама он губи ток мисли“, каже Обрад Кесић.
„Јасно је да је Бајден само фронтмен једне политике, одабран након што је процењено да ће баш он најефикасније моћи да се супротстави Трампу. Али његове одлуке доноси неко други, његове говоре пише неко други, његову агенду је установио неко други. Најзад, с обзиром на његове године и здравствено стање, не може да буде извесно да ће завршити овај мандат,“ опомиње Марко Танасковић.
„И ту демократе улазе у велики проблем“, додаје Обрад Кесић, „јер све анкете показују да његова потпредседница Камала Харис стоји толико лоше да су стратези партије истински уплашени могућношћу да га она замени.“

Популистичка претња

Но, стварни проблеми с којима се амерички политички систем суочава после само 100 Бајденове владавине много су дубљи, указују „Спутњикови“ саговорници.
„Како су избори показали да успехе бележе популистичке опције и са левице и са деснице док мејнстрим губи, Бајденова администрација сад покушава да задовољи радикалније елементе Демократске партије који траже потпуно отварање граница за мигранте, престанак финансирања полиције...“, објашњава Обрад Кесић. „С једне стране, то говори да се демократе плаше сопствених популиста с левице, и да покушавају да их пацификују удовољавањем њиховим захтевима; међутим, то само доводи до још радикалнијих захтева. А са друге стране то одбија све остале гласаче. Истовремено су и републиканци на раскршћу, бирајући да ли ће будућност своје партије градити на темељу популистичког МАГА покрета кога је изградио Доналд Трамп.“
„С порастом ових екстрема јако је тешко вратити се умереном току, а он је пресудни фактор стабилности двопартијског система какав је амерички“, упозорава Марко Танасковић.
„А ситуација постаје и још нестабилнија због потеза које Бајденова администрација вуче у циљу учвршћивања власти, од намере да се престоница Вашингтон прогласи за 51. савезну државу, што би аутоматски демократама донело два места предности у Сенату, до најављене федерализације изборних прописа. Све ће то ће неминовно изазвати реакцију друге стране, чији краљ несумњиво остаје Доналд Трамп,“ закључује Обрад Кесић. „Његов ће покрет имати пресудан утицај на наредним изборима; али остаје питање да ли ће политички, медијски и финансијски естаблишмент дозволиту да се он и оствари. Или ће покушати то да спречи хапшењем Доналда Трампа, иако би то само ојачало његов покрет. И велико је питање да ли ће Бајден и демократе на то имати адекватан одговор, без обзира на сву корпоративну подршку коју имају.“
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала