Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Водич кроз нови пројекат: Како грађани да замене столарију и изолују куће уз помоћ државе

CC0 / Рixabay / Грађевинарство
Грађевинарство - Sputnik Србија, 1920, 06.05.2021
Пратите нас
Локална самоуправа има још две недеље да се одазове јавном позиву Министарства рударства и енергетике за доделу новца за финансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова. Потом следи позив грађанима да се пријаве за помоћ у замени столарије и уградњи изолације.
Како је прецизирано у јавном позиву, општине за доделу средстава могу да се јаве до 21. маја и свака општина може да добије по 10 милиона евра.
Изабране јединице локалне самоуправе ће након потписивања уговора са Министарством, а на основу својих прописа о расподели средстава, путем јавног позива бирати крајње кориснике односно грађане који се буду пријавили за учешће у том програму. Јавни позив за грађане ће, како се очекује, бити расписан почетком јула.
Трошкове израде потребне документације за пријаву сноси власник објекта и није део финансијске подршке овог пилот пројекта. Услове, критеријуме и неопходну техничку документацију ће прописати надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази објекат. 

За замену столарије и уградњу изолације конкурс у јулу

У јуну би требало да почне са радом Управа за енергетску ефикасност која ће заједно са локалном самоуправом финансирати половину трошкова грађана за замену столарије и уградњу изолације.
© Фото : Спутњику уступио Никола ВасићСкеле су већ постављене, потребно је да се уради изолација, како влага не би даље нагризала храм.
Скеле су већ постављене, потребно је да се уради изолација, како влага не би даље нагризала храм. - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Скеле су већ постављене, потребно је да се уради изолација, како влага не би даље нагризала храм.
Због лоше изолације у Србији се троши четири до пет пута више електричне и топлотне енергије него у ЕУ.
Осим јавног позива намењеног за  пријављивање грађана за добијање бесповратних средстава, општине и градови треба да распишу још један јавни позив намењен фирмама. Међу онима које се одазову јавном позиву биће изабрана предузећа која ће обављати радове на енергетској санацији стамбених објеката.
„Ово је прилика за локане самоуправе да ангажују фирме које ту на локалу и делују јер ће неко више веровати својој локалној фирми која ту ради. Друго, одговорност према својим суграђанима је већа и сигурно су цене ниже него да неко из Београда, Ниша иде у мања места и тамо се бави тим послом“, сматра стручњак за енергетску ефикасност, професор Архитектонског факултета у Београду, др Душан Игњатовић.

Реализација првих уговора на јесен

Први уговори би, према ранијим најавама Министарства енергетике и рударства,  требало да се реализују на јесен.
„Хоћемо да прве јавне позиве кроз јединице локалне самоуправе завршимо до краја лета, а то значи да већ на јесен један део грађана може да започне тај посао, а да до Нове године можемо да кажемо да је покренуто бар 10 одсто домаћинстава да мењају столарију“, изјавила је министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић.
Прецизније, очекивања су да ће до Нове године око 300.000 домаћинстава кренути у процес замене дотрајалих прозора, врата и уградњу изолације, уз финансијску подршку државе.
Због дотрајале столарије житељи Србије 40 одсто енергије практично баце кроз прозор.
Држава ће, по рећима министарке, годишње трошити минимум 150 милиона евра на повећање енергетске ефикасности. Због лоше изолације у Србији се троши четири до пет пута више електричне и топлотне енергије него у ЕУ и практично се 40 одсто енергије „баци кроз прозор“.
Игњатовић за Спутњик каже да су прозори ти који највише доприносе губитку енергије у стамбеним објектима, а после њих, раван кров и фасада, али и напомиње да све зависи од тога какав је склоп зграде.

Цена варира

Он напомиње да према подацима Београдских електрана станови у блоку 23 троше 30 одсто више енергије од зграда у Блоку 45, јер су са атријумима, сви станови су оријентисани на обе стране и имају изузетно велики број прозора.
На питање колико би по просечном београдском стану од 60 квадрата могло да кошта инвестирање у енергетску ефикасност, он каже да то није могуће прецизирати.
Цене варирају од 1500 до 2000 евра за мање станове у компактним зградама, па до 5000-6000 евра за оне у сложенијим зградама. Уштеде, такође, варирају од двадесетак посто, па и преко 50-60 одсто, зависно од тога какво је постојеће стање и колико је стара зграда“, истиче саговорник Спутњика.

Модели од помоћи грађанима већ постоје

Он напомиње да према последњем попису у Србији постоји 3.230.000 станова укупно рачунајући и куће али и викендице које служе за повремено становање, које се правилним планирањем могу активирати у сталан стамбени простор. Осим енергетске ефикасности та улагања ће, како сматра, донети и додатну корист.
„Идеја јесте да имамо прилику да кроз ова улагања продужимо животни век и повећамо материјалну вредност наших зграда, да смањимо потрошњу енергије кроз истовремено повећање конфора у тим зградама, а када су у питању куће, да људи у њима користе више квадрата“, истиче Игњатовић.
Он подсећа да се већ 15 година група људи на неколико факултета у Србији бави проблематиком енергетске ефикасности станова. Сачињена је и типологија стамбених зграда, а направљен је и енергетски калкулатор.
То грађани могу да користе посетом сајту Мнистарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, тако што ће свако међу типовима објеката моћи да нађе онај најприближнији своме. Тако ће моћи да сазнају шта то значи ако замене прозоре, ураде термоизолацију или да направе комбинацију мера, па чак и да дођу до прелиминарних информација о уштеди, објаснио је професор Архитектонског факултета.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала