Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

САНУ покренула расправу о пројекту "Јадар"

CC0 / Pixabay/Rico S. / Багери и грађевинске машине ископавају земљу
Багери и грађевинске машине ископавају земљу - Sputnik Србија, 1920, 07.05.2021
Пратите нас
Српска академија наука и уметности организовала је дводневни научно-стручни скуп "Пројекат Јадар – шта је познато?". Академија сматра да има нетранспарентности у развоју пројекта, па је важно да се разјасне недоумице и види колика је корист за земљу, а колике су последице.
Академици поручују да су скуп организовали њихови Одбори за животну средину, материјале и хемију, укључујући све актере како би разменом научних мишљења, дошли до одговора на проблематична питања која прате пројекат "Јадар".
"Да не уображавамо, када је у питању САНУ, овде се ништа не решава, али ћемо барем мало бити паметнији у разумевању целог проблема. У том случају, ако бисмо то успели, ја бих овај скуп, као потпуни лаик, сматрао успешним", поручио је председник САНУ, академик Владимир Kостић.
И у "Рио Тинту" и Влади задовoљни су што се САНУ укључио у актуелну тему лежишта "Јадар" чије су оверене резерве 158 милиона тона ретких и тражених минерала литијума и бора, а почетно улагање 1,5 милијарди долара, преноси РТС.
Kажу, важно је разоткрити заблуде у јавности око тог стратешког посла за земљу.
"Данас говоримо о чињеницама о пројекту који је и даље потенцијални пројекат. Ми још не знамо све што треба да знамо да бисмо доносили одређене финалне коначне одлуке у реализацији овог пројекта. Технологија треба да буде таква да потпуно одговара свим принципима животне средине. Ипак и технологија и заштита животне средине су две најважније, једнако важне компоненте у односу на вредност самог минерала", истиче министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Продановић: Утицаји на животну средину биће обухваћени студијом 

Весна Продановић, директорка "Рио Сава експлорејшна", каже да што се тиче разних утицаја на животну средину све ће бити обухваћено студијом, али могу обазриво изнети нека очекивања поштујући законску регулативу.
"Kао прво, није у питању отворени коп, већ дубоки подземни рудник, рудно тело се налази у зони која је хидрогеолошки одвојена, изолована од плитких слојева где се крећу извори воде за пиће. Ево неких кључних чињеница – процес прераде не генерише, и ово бих поновила, не генерише опасна испарења", поручује Продановићева.
У Српској академији наука и уметности имали су и конкретан предлог, али и питања, на које се инвеститор обавезао да ће податке доставити већ током скупа.
"Да ли сте радили анализе на калцијум-арсенат зато што ћете га имати на јаловишту?", питао је академик Богдан Шолаја.
Академик Владимир Стевановић нагласио је да је врло важно да независно експертско тело буде ангажовано на изради Студије утицаја и Студије изводљивости овог пројекта, при чему би сви чиниоци требало да буду узети у обзир.
"После тако темељно урађених студија добиће се одговор на питања – шта би добила држава Србија и њено становништво, посебно оно које насељава Рађевину и Лозницу, а шта би добио 'Рио Тинто' експлоатацијом јадарита", рекао је Стевановић.
Одговарајући на питања еколошких организација, ресорна министарка рекла је да се истраживања и експлоатација руда и минерала морају радити у законским оквирима. На сваку пријаву о непоштовању прописа, реаговаће инспекција.

Еколошка удружења: Грађане нико није питао

Научно-стручном скупу САНУ који треба да разјасни све појединости "Пројекта Јадар", претходио је протест еколошких удружења и Kоалиције за одрживо рударство испред зграде Српске академије наука и уметности.
Незадовољни што им је дато по пет минута за обраћање, и то у петак на завршници догађаја, од САНУ очекују да се успротиви градњи рудника литијума.
"Ми се надамо да ће се Академија наука и уметности, као што је то урадила 2015. за никл, после данашњег и сутрашњег догађаја призвати свести да стане на страну грађана. Грађани имају право да кажу не желимо да копамо то њихово такозвано бело злато, нас нико није питао", казао је Звездан Калмар из Kоалиције за одрживо рударство и Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину".
Прочитајте још:
 
 
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала