Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Случај незабележен у историји царства: Београдски војник који је грешком постао римски император

CC BY-SA 3.0 / Википедија/Marten253 - / Римска легија
Римска легија - Sputnik Србија, 1920, 07.05.2021
Пратите нас
Чињеница да је Србија некада била "земља римских царева" и да је на њеној територији рођено чак 18 владара овог моћног царства, често се помиње. Међутим, прича о императору рођеном на просторима данашњег Београда, мање је позната.
Трећи век је за римско царство био доба кризе током које је на чело ове некада моћне државе долазио велики број царева коју су се на престо успињали брзо, али и одлазили још брже. Та нестабилност потрајала је и у првим деценијама 4. века, а један од тих “неславних” царева рођен је и на територији данашњег Београда.
Био је то цар Флавије Јовијан који је римском империјом владао свега осам месеци – од 26. јуна 363. до 17. фебруара 364. године, преноси Историјски забавник.

Војник који је грешком постао цар

Иако се о Јовинају не зна много из његовог живота пре ступања на престо, поуздано се зна да је рођен око 330. године у тадашњем Сингидунуму и да му је отац био Варонијан, обичан сељак са ових простора који је успео да се успне у редовима римске војске и стигне до места заповедника легије.
Очев успон је највероватније помогао и војничку каријеру сина, за кога се зна да је пред крај живота Констанција ИИ био у царевој пратњи.
Јовијан је постао заповедник гарде за време Констанцијевог наследника, Јулијана и пратио је новог римског цара у походу на Персију у лето 363. године. Међутим, нови император је ту тешко рањен и убрзо је умро, а војска је остала на непријатељској територији, окружена Персијанцима, без хране и ниског морала.
Није било необично да у таквим условима војни заповедници међу собом изаберу новог цара, али овог пута команданти никако нису могли да се сложе око једног имена. И док је трајала расправа, бележе ондашњи историчари, неколицина војника почела је да узвикује за новог цара Јовијана кога су и оденули у пурпурни плашт, симбол римских царева.
Њихов повик прихватио је и остатак војске иако се данас сматра да је добар део војника мислио да заправо виче опорављеном цару Јулијану, а не новом Јовијану. Сличност имена, али и популарност коју је његов отац имао међу обичним војницима тако су београдског војника довели на престо римског царства.

Неславни мир неславног цара

Јовијан није имао времена да ужива у новостеченом положају. Тек што је постао цар, Персијанци су напали римску војску. Јовијан није имао избора него да нареди повлачење. И тако је почела игра “мачке и миша” која је трајала недељама – Римљани су побеђивали у свакој отвореној борби, али су све време били без залиха и Персијанци су их стално гонили.
 
Увидевши ово, персијски владар Шапур II је Јовијану понудио мировни споразум који је био веома неповољан по Рим и који је подразумевао препуштање Персији пет провинција на левој обали Тигра, као и два важна погранична града – Нисибиса и Синагре. Поред тога, Рим је морао да напусти савез са јерменским краљем Аршаком и не меша се у будуће сукобе Јерменије и Персије.
Журећи да се што пре врати у престоницу и осигура своју власт, Јовијан је пристао и споразум је склопљен на 30 година.
Ово је изазвало велики бес јавности и војника који су до краја повлачења претрпели велике губитке, па је читав подухват проглашен римском катастрофом. Зато ни Јовијанови покушаји да успостави своју власт нису уродили великим плодом и он никада није имао контролу над целим царством.
Јовијан је у Анкири 1. јануара 364. свог једногодишњег сина – Варонијана Млађег, прогласио за наследника, али његова владавина није била дуга. Већ прве ноћи по доласку у Дадастан, град на граници Галатије и Битиније, Јовијан је пронађен мртав у свом кревету.
О узроку смрти и данас се расправља. Претпостављало се да се угушио од испарењима из свеже окречених зидова или димом од лошег угља који је ложен у пећи царске одаје. Вероватније је да је био отрован. Био је 17. фебруар 364. – 236 дан владавине Јовијана из Београда.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала