Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Лешеви свиња заражених кугом закопани у близини Тимока – треба ли Србија да се забрине

© Sputnik / Дмитриј Коробејников / Уђи у фото-галеријуСвиње
Свиње - Sputnik Србија, 1920, 10.05.2021
Пратите нас
Лешеви свиња заражених афричком кугом свиња у околини Зајечара одложени су на депонију у Халову, у близини реке Тимок. Ако су закопани по прописима, човек и животна средина неће бити угрожени. Ипак, за уклањање животињских лешева постоји боље решење од укопавања, а оно би Србију коштало око пет милиона евра. Реч је о – међуобјектима.
Афричка куга свиња појавила се на фарми свиња у близини Зајечара током априла ове године. Да се зараза не би проширила, све свиње са те фарме су еутаназиране. Уследило је одлагање лешева. Еколошка удружења пренела су да је за ту потребу искоришћена депонија у Халову, смештена близу реке Тимок, сугеришући да је тај потез опасан по животну средину.
На слици која се дели друштвеним мрежама види се да је на депонији ископана јама у коју су одложени свињски лешеви. Они нису покривени земљом, али делује да су уваљани у блато.

Свињски лешеви, човек и животна средина

Руководилац регионалног кризног центра Раде Дошеновић за Спутњик изричито негира да су лешеви непокривени земљом и тврди да су укопани тако да се ниједна животиња не види.
„Цео посао је трајао неколико дана. У току једног дана ми не смемо да завршимо посао док те животиње не буду закопане. Можда је снимак направљен у току рада, док се возе, али на крају радног дана оне су обавезно покривене дебелим слојем земље. То може да буде да је неко накнадно бацао лешеве. Имали смо ситуације да људи из страха или необавештености хоће да прикрију и баце лешеве. Лешеви ових животиња су апсолутно покривени на прописан начин, похрањени у јаму, гробницу и извршена је дезинфекција тако да не постоји могућност ширења вируса са тог места“, напомиње Дошеновић.
Дошеновић предочава да је првобитан план био да лешеви буду одложени на самој фарми свиња, али да се од тога одустало зато што су приликом копања на том месту на око метар и по дубине пронађене подземне воде. За одлагање лешева нађена је друга локација, али је утврђено да механизација није могла да је припреми за ту сврху.
Како каже, пробали су и да специјализованим возилима одвозе лешеве у кафилерију у Ћурпији. Пошто је капацитет возила мали, транспорт би трајао дуго, па се и од те идеје одустало. На крају је донесена одлука да се животиње закопају на депонији у Халову.
„Пошто је у питању сметлиште, то је морало да се ископа, па се ставио тампон одређене дебљине од земље која се навозила ту. Онда су ту одложени лешеви животиња, па опет земља, а када је цео посао завршен извршена је дезинфекција да се вирус не би ширио“, објашњава Дошеновић.
Афричка куга свиња својствена је за дивље и домаће свиње и не може да угрози људе
Професор Факултета ветеринарске медицине у Београду Драган Бацић истиче да је афричка куга свиња својствена за дивље и домаће свиње и да не може да угрози људе, биљке и остали живи свет.
Он додаје да лешеви не представљају претњу по животну средину уколико је за њихово одлагање испоштована прописана процедура:
„Ако је поред реке направљена јама, гробница и уколико су те свиње правилно дезинфиковане и одложене ту, то не би требало да представља велики проблем. Уколико је дезинфекција правилно урађена и ако су дубоко укопане то више није извор заразе ни за дивље ни домаће свиње. Оне толико дубоко не могу да копају. Тачно постоји законски колико рупа треба да буде дубока и шта се користи“, предочава Бацић.

Боље решење – међуобјекти

Дејан Максимовић из Еколошког центра „Станиште“ указује на то да је главни проблем са сакупљањем споредних животињских производа то што у Србији нема довољно локалних и регионалних међуобјеката у које би се довозиле угинуле животиње, а одакле би се превозиле у кафилерије, где би се уништавале.
„У Србији недостаје мрежа међуобјеката, где би се отпад с одређеног подручја сакупљао, расхлађен чувао на температури до четири степена док се не накупи економски исплатива количина да се камиону у кафилерији исплати да дође и покупи контејнер с тим отпадом. Оно што се сада по Србији дешава је да се људи сналазе на различите начине. Неке локалне самоуправе имају привремене објекте, неке привремена возила којима се то односи у кафилерију, а неке закопавају“, истиче Максимовић.
© Фото : Спутњику уступио Еколошки центар „Станиште“ Камион истоварује животињски отпад у међуобјекат у Вршцу
Камион истоварује животињски отпад у међуобјекат у Вршцу - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Камион истоварује животињски отпад у међуобјекат у Вршцу
Он открива да у Србији тренутно постоје само три међуобјекта, у Вршцу, Кикинди и Смедереву, од којих два раде, и предочава да је нашој земљи потребно од 15 до 20 таквих објеката да би решила проблем. Један кошта од 300.000 до 350.000 евра.
„Изградњом ових објеката наши произвођачи ће испунити услов да се појаве на европском тржишту са својим производима. Ове објекте не треба гледати као нов трошак, намет и нову обавезу, него као нову могућност за побољшање своје конкурентности и безбедности хране и појављивање на европском тржишту“, напомиње Максимовић.

Како је афричка куга доспела у Србију

Афричка куга свиња је веома заразно вирусно обољење свиња. Oткривена je 1921. године у Африци. Преноси се углавном преко крпеља и врло је отпорна – стотинама дана може да живи у производима од меса. Претпоставља се да се путем намирница животињског порекла проширила по Европи, Северној Америци и свету. За то обољење не постоји вакцина.
„Код брадавичастог свињчета практично не прави никакав проблем, али за домаће и остале расе свиња болест је скоро 100 одсто смртоносна. Када је болест прешла код наших свиња које су неотпорне направила је помор, како код домаћих, тако и код дивљих. Убијамо свиње, еутаназирамо их. Губитак сточног фонда аутоматски утиче на цену, удара и на економију државе“, појашњава Бацић.
Погледајте и:
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала