Епархија рашко-призренска: Позадина новог таласа насиља на Косову и Метохији - није само пљачка

Најновији талас насиља није само, како косовске институције воле да кажу, део свакодневнице у којој има и пљачки у џамијама. Напади на српске храмове се континуирано дешавају и највећим делом имају етничку и верску позадину јер су усмерени конкретно против једне заједнице чије присуство некоме очигледно смета, наводи се у саопштењу Епархије.

Синоћ око 22.00 часа каменована је црква Св. Петке у Витини, а на Ђурђевдан са звонаре храма Св. Апостола Петра и Павла у оближњем селу Клокот непозната лица покушала су да уклоне црквену заставу (тробојку) са звоника, у суседном селу Партеш раније ове године украдени су новац и црквене драгоцености из цркве Св. Тројице, пише у саопштењу.

Из епархије наводе да инциденти пре Васкрса нису изостали ни у јужним деловима КиМ. У селу Драјковце код Штрпца опљачкана је црква Св. 40 мученика Севастијских и храм Св. Димитрија у Доњој Битињи. Читав низ раније пријављених напада и пљачки, које је полиција наводно преузела у истрагу нису решени, или барем Епархија о томе није обавештена, нити је штета надокнађена. Највећа штета је начињена поред храма у Витомирици, где је украден грађевински материјал у вредности од 4.000 евра.

У заштићеној зони храма Пресвете Богородице у Липљану свештеник је пријавио каменовање цркве полицији. Приликом инцидента, поломљен је прозор на цркви из 14. века. Свештеник је пријавио инцидент полицији, али реакција је изостала јер дежурни полицајци нису знали српски. О инциденту је обавештен Унмик и међународни представници.

Пре неколико дана каменована је и црква Св. Јована Крститеља у центру града Пећи позната као „Митрополија“. Том приликом је разбијен прозор. Нападачи су ушли у црквену порту коју наводно обезбеђује полиција или су цркву гађали из оближње зграде. Свештеник који живи сам у парохијском дому поред цркве забринут је због овог инцидента пошто је ова као и многе друге цркве које се сада пљачкају и нападају биле запаљене и оскрнављене у великим албанским нередима 2004. године, када су за два дана уништена или тешко оштећено 32 храма и потпуно уништена два манастира.

Епархија рашко-призренска о овим најновијим нападима упознаће шефа Европске мисије на Косову и шефа мисије Еулекса, као и амбасадоре Квинте али и представнике Кфора. Жалбе косовским институцијама су беспредметне јер управо је ово насиље производ агресивне реторике која долази из самог врха косовских институција, које уместо да решавају проблеме становништва, економије и суочавају се са пандемијом ковида, свакодневно нападају Србију најгорим речима и колективно оптужују српски народ па чак и нашу Цркву.

Овакво понашање директно производи опасан потенцијал за насиље и међународни представници морају да буду свесни да локалне власти политички манипулишу становништвом у циљу амортизовања сопствених проблема. Истовремено, притисак на Србе отежава свакодневни живот нашег народа који је већ изгубио свако поверење у полицију и институције косовских Албанаца због непоштовања закона и судских одлука, као што је случај око манастира Високи Дечани, наводи се у саопштењу.

Од међународних представника Епархија ће затражити додатну заштиту од кршења наших основних верских и људских права. Од институција Србије које нам редовно помажу очекујемо да решавање наших проблема покрене на вишем међународном нивоу.

Прочитајте и:

• Поново напад на српске храмове на КиМ: Каменована црква у Косовској Витини
• Ни аутономија за север Косова ни дистрикт за северну Митровицу не смеју да буду замена за ЗСО
• „У историји нема коначних решења, не смемо губити стрпљење“: Епископ Иринеј о будућности КиМ