Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Српска одлучна: Само је један начин да се избегне криза и замрзнути конфликт у Босни

© Sputnik / Александар МилачићРепублика Српска - илустарција
Република Српска - илустарција - Sputnik Србија, 1920, 12.05.2021
Пратите нас
Суштина дијалога о будућности БиХ, који је својом одлуком и формално иницирала Народна скупштина Републике Српске, је да устав БиХ, који је саставни део Дејтонског споразума, коначно постане „власништво грађана“. Само је на тај начин могуће обезбедити стабилност БиХ. Алтернатива дијалогу је криза и замрзнути конфликт што никоме није у интересу.
Овако о иницијативи Народне скупштине Републике Српске за дијалог између ентитета и народа о будућности БиХ размишља професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја.
Дијалог о будућности БиХ био је потребан од потписивања Дејтонског споразума, јер управо је то оно што се назива „суштином Дејтона“. Устав БиХ је и подешен тако да омогући дијалог који би донео решења прихватљива свим странама, додаје он.

Алтернатива је замрзнути конфликт

Из писма државног секретара САД Ентонија Блинкена видљиво је да ни Америци не одговара замрзнути конфликт, а такво стање не жели ни ЕУ, која хоће да земље западног Балкана види у свом чланству. Највећи губитници од таквог стања су, према Шолајиним речима, народи у БиХ.
Говорећи о могућим исходима дијалога, Шолаја напомиње да се о томе не говори – сви говоре само о потреби отпочињања дијалога, што највероватније указује да нико не види какав би резултат могао бити. Али његово је мишљење да решења не би била далеко од оних која је успоставио Дејтонски споразум, односно Устав БиХ.
Могуће је да би нека решења из Дејтона, као што је однос према националним мањинама или неке грешке у функционисању политичког система били исправљени.
„Међутим, суштина је да устав буде демократски легитимисан тиме што би постао, оно што се на Западу зове „власништво грађана“ БиХ и да на тој основи обезбеди политичку стабилност. То би био кључни циљ дијалога“, наглашава Шолаја.

Високи представник кочи дијалог

Оно што је, према његовом мишљењу, дијалог до сада кочило је мешање високог представника – арбитрарним одлукама које је доносио, неке од страна у БиХ (пре свега бошњачка) сматрале су да уз помоћ високог представника и западног дела међународне заједнице, могу да остваре неке циљеве које нису могли ни током грађанског рата.
Стога је за Шолају кључни закључак који је највиши законодавни орган Републике Српске усвојио онај о одбијању захтева високог представника којем је затражено поништавање повеља додељених одређеним лицима, како и одбијању даљег признања „бонских овлашћења“ високог представника.
„Ако се оно што је Скупштина усвојила преведе на општи план, кључни закључак јесте да РС сматра да у оквирима БиХ треба да води своје политике и да се бави решавањем својих проблема. Мислим да ће то бити кључна промена у даљим односима према високом представнику као институцији, а самим тим и према ставовима међународне заједнице према кризи у БиХ. То је најједноставније речено, настојање да се полуге политичких процеса у БиХ узму у своје руке, бар када је у питању став РС“, каже Шолаја.
Позив на дијалог и одбијање „бонских овлашћења“ високог представника постављају нови оквир и приступ проблемима у БиХ, који је у духу модерног времена и модерних процеса у Европи, додаје наш саговорник. А дух модерних времена подразумева, како каже, да се циљеви постижу дијалогом, да се интереси искрено излажу, као и да се траже компромисна решења.
Од тога какву ће позицију имати високи представник, као посредник између међународне заједнице и политичких актера у БиХ, зависиће и дијалог.
„Уколико се и даље буде самоиницијативно и без икаквих демократских овлашћења буде доносио решења, остаће неко на кога поједини политички актери БиХ рачунају. Уколико се постави само као модератор који у име међународне заједнице треба да створи амбијент за разговор, дијалог постаје неминовност. Другачије не може да буде. Међутим, док год постоји могућност да се, не само високи представник, него и друге међународне институције, намећу као неко ко доноси директивне одлуке, дијалога неће бити“, сматра Шолаја.
Народна скупштина Републике Српске одбацила је захтев високог представника са образложењем он ни у којем случају не може бити надређен Републици Српско, а његова „бонска овлашћења“ тиме што је високи представник изашао из домена својих овлашћења која су утврђена Анексом 10 Дејтонског споразума. Високи представник је, каже се у закључку Скупштине Српске, незаконито, противуставно и без ограничења присвојио законодавна, извршна и судска овлашћења, кршећи основна људска права и међународне инструменте за њихову заштиту, користећи управо „бонска овлашћења“.
Са друге стране, у закључцима за отпочињање дијалога о будућности БиХ, законодавно тело РС констатује да стране у будућем свеобухватном дијалогу треба да буду Република Српска и ФБиХ и три конститутивна народа - Срби, Хрвати и Бошњаци, које прихвата као једине носиоце суверенитета.
Скупштина такође констатује да је дејтонска структура и равнотежа у БиХ нарушена и да су конститутивни народи обесправљени услед неуставног деловања дела међународне заједнице у БиХ.
Скупштини се обратио и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, који је нагласио да је алтернатива одсуству дијалога – миран разлаз у БиХ.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала