Све тајне моћне израелске „Гвоздене куполе“ /видео/

Одбрамбена моћ Израела је задивљујућа, како у погледу поузданости, тако и у светлу актуелне ситуације на Блиском истоку. Да ли се исплати употреба система за противракетну одбрану „Гвоздена купола“ и како се ипак може пробити тај ракетни штит?

Током актуелне кризе на Блиском истоку са територије Палестине на Израел лансирано je више од 2.000 ненавођених ракета различитог калибра. Део тих ракета је пао пре него што је и долетео до граница јеврејске државе. Ипак, према наводима медија, око 1.200 ракета је требало да погоди циљеве на израелској територији. Међутим, већину је обориo израелски мобилни систем противракетне одбране „Гвоздена купола“ (Iron Dome).

Штити најмање 150 квадратних километара

Ракете типа „Касам“ (Qassam), које користе Палестинци, нису веома прецизне и немају велику војну ефикасност, али могу направити прилично озбиљну штету на цивилним незаштићеним објектима.

Како „Гвоздена купола“ обезбеђује противракетну одбрану? Систем се састоји од радара за контролу ситуације у ваздуху који открива и контролише путању лансиране ракете. Путању обичне ненавођене ракете типа „Град“ или „Касам“ је прилично лако израчунати, јер нема способност маневрисања. Прорачуне врши командни модул система. Уколико је тачка удара ракете ван насеља или ван штићене територије, систем „Гвоздене куполе“ пропушта такву ракету и не троши муницију. Уколико ракета представља претњу за територију коју чува систем, на њу се лансира ракета-пресретач.

Једна батерија ракетног система обично поседује 3-4 лансирна система, а у сваком од њих се налази по 20 ракета-пресретача „Тамир“. Једна батерија ПРО система штити територију површине до 150 квадратних километара.

JUST IN - Iron Dome lights up the sky in Israel as a massive rocket barrage is being intercepted.pic.twitter.com/Obrcn18LlZ

— Disclose.tv 🚨 (@disclosetv) May 11, 2021

​Ракета-пресретач „Тамир“ је релативно мала навођена ракета на чврсто гориво која комбинује два типа навођења – у почетној фази ракетом управља командни модул система „Гвоздена купола“, а у завршној фази управљање се предаје активном радарском навођењу на ракети, односно ракета у потпуности наводи саму себе. Бојеви део ракете-пресретача опремљен је даљинским детонатором који осигурава експлодирање ракете током чега се формира облак шрапнела који наносе максималну штету ракети-мети. Наравно, „Гвоздена купола“ може да лансира неколико ракета „Тамир“ на једну мету све док је не уништи. Такав рад противракетног система против десетина мета у минути могућ је само у аутоматском режиму.

Система „Гвоздена купола“ делује попут одбрамбеног робота који након покретања почиње да лансира ракете-пресретаче из својих лансера све док не уништи мете. Уколико неки од лансера истроши муницију, о томе правовремено стигне обавештење и припреми се допуна што се мери у минутима. Након тога се наставља противракетна битка. Све то изгледа веома ефектно. Али, да ли је ефикасно? О томе се води много спорова.

Серијски производ по „приступачној“ цени?

Почнимо од цене. У медијима се може пронаћи информација да једна ракета-пресретач „Тамир“ кошта од 25 до 40 хиљада долара. Та цифра је вероватно знатно умањена. Истовремено, тешко да цена тих ракета премашује 100.000 долара, јер је ипак реч о серијском производу.

Јасно је да се тако скупе ракете користе против пројектила и ненавођених ракета чија се цена, у најбољем случају, мери хиљадама, а не десетинама хиљада долара. То се чини веома неоправданим. Међутим, укупни економски губици од удара једне ракете типа „Касам“, узимајући у обзир могуће исплате осигурања, компензације и додатне расходе на обнављање и медицину, износе милионе долара. С обзиром на то, економски ефекат система ПРО „Гвоздена купола“ је знатан, чак и при ефикасности од 70-80 одсто.

Зашто „Гвоздена купола“ пропушта мете?

Када је реч о борбеној ефикасности, најскептичније процене из табора противника система „Гвоздена купола“ (а има и таквих) су да је систем у стању да уништи око пет одсто непријатељских ракета. Те бројке су спекулативне и тешко их је схватити озбиљно – да је тако, ненадокнадиви губици међу израелским цивилним становништвом мерили би се сасвим другим бројкама. Међутим, и саопштења израелских званичника и војника који говоре да је ефикасност систем 95 одсто делују као мало преувеличавање. Најреалнијим се чини борбенa ефикасност од 80-90 одсто.

Наравно, против било какве одбране се могуће борити, па и против „Гвоздене куполе“. Један од начина супротстављања тим одбрамбеним система је једноставно презасићење одбране нападачким објектима – односно масовно лансирање ракета. Борбена продуктивност система типа „Гвоздена купола“ ипак је ограничена, и они почињу да пропуштају мете када их постане превише.

And for those wondering what Iron Dome is

pic.twitter.com/dwwCKdF2XC

— Snehesh Alex Philip (@sneheshphilip) May 14, 2021

​Ипак, треба признати да пратимо рад, очигледно, једног од најефикаснијих система противракетне одбране у свету. Истина, то није одбрана против великих и крајње опасних ракета типа Р-17 (SCUD) или иранских ракета средњег домета, или против оперативно-тактичких високо прецизних ракета типа „Искандер“.

„Гвоздена купола“ вероватно неће бити толико ефикасна против хиперсоничних ракета са способношћу маневрисања. То је ипак специфичан систем, предвиђен првенствено за „Касам“ и сличне ракете. Ипак, у новијој историји засад не постоји пандан таквом реалном борбеном деловању одбрамбених система.