Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Немогућа мисија Самита „Брдо Бриони“: Сачувати границе на Балкану, а одвојити Косово

© Sputnik / Александар МилачићСрбија, непризнато Косово и ЕУ - илустрација
Србија, непризнато Косово и ЕУ - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 16.05.2021
Пратите нас
Иако се чини да се ставови Србије и ЕУ о границама на Балкану начелно поклапају уочи Самита „Брдо-Бриони“, јасно је да границе нису исте у очима обе стране, поготово када је реч о Косову. Србија ће због тога на Самиту поново тражити поштовање међународног права. Процене су зато да епилог састанка неће бити ни штетан али ни користан.
Уочи регионалног Самита „Брдо-Бриони“, заказаног за 17. мај, председник Словеније Борут Пахор изјавио је да је против промене граница на Балкану и да би се поновни покушај мењања граница завршио веома конфликтно, као и да се залаже за наставак проширења ЕУ.
С Пахором се, у међувремену, састао председник Србије Александар Вучић. Он је након састанка рекао да Србија подржава искључиво принцип непроменљивости граница у складу с одлуком УН и да је због тога у предлог закључка Самита унео један амандман – да је Србија против промене граница, у складу с повељом УН и одлукама органа УН.

Промена граница Балкана – науштрб Србије

Директор Центра за развој међународне политике Стевица Деђански за Спутњик истиче да се главни проблем јавља приликом тумачења изјава политичких лидера, односно да лежи у томе што ЕУ приликом помињања принципа непроменљивости граница подразумева да се границе не промене – на уштрб Србије.
„Цела расправа и неслагање су око тога. Сви желе да нешто ураде науштрб националног интереса Србије, а наравно да Србија то неће дозволити. Најважније је да се боримо за међународно право, јер тиме што инсистирамо на тим стварима, ми, у ствари, тражимо од наших пријатеља, пре свега Русије и Кине, а и других земаља, да бране међународно право, а не позицију Србије. Нама је најбитније да ми ни у једном моменту нисмо тражили да се због нас прави преседан, него да међународно право буде једнако за све. Због тога не могу да изађу на крај с нама и поред свих притисака. Ми не тражимо ништа ненормално нити науштрб других“, напомиње Деђански.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Милош Јончић подсећа да до промена граница може доћи само ако је то у складу с међународним правом, што подразумева да се воде преговори који ће довести до заједничког решења, прихватљивог за обе стране, а то у случају Косова, како каже, није могуће.
„Ми тамо не преговарамо о границама, с обзиром на то да крећемо с две различите позиције, а међународно право је у тој ситуацији рекло да је у питању јединственост, односно територијални интегритет и суверенитет Србије на читавом простору. По међународном праву, ми с Приштином немамо шта да разговарамо о промени граница. Зато је председик и поменуо да је усвајање непроменљивости граница могуће, али само у складу с повељом УН и другим документима произишлим из органа УН, пре свега Савета Безбедности и Генералне скупштине и пре свега имајући у виду Резолуцију 1244“, појашњава Јончић.
Међународно право стоји иза територијалног интегритета и суверенитета Србије
Јончић додаје да амандман који је Вучић поменуо штити српске интересе и на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини:
„Ни у том погледу нема промене граница. У том случају би било промене унутрашњих граница у оквиру суверене БиХ. Дакле, нема укидања ентитета. Пре свега, ту имамо наш национални интерес, заштиту ентитета Републике Српске“.

Политички домет Самита „Брдо-Бриони“

Јончић прогнозира да међународно правне последице Самита не би требало да буду велике ако не дође до потписивања неког међународног споразума. Међутим, значајне би могле да буду политичке последице.
„Политичке последице могу да буду значајне зато што ће се, у зависности од тога какви буду били закључци Самита, очекивати да се све државе региона, које су присуствовале састанку, у политичком смислу, понашају у складу са закључцицма. Ове државе које су већ чланице ЕУ ће сигурно ту платформу и закључке користити како би навеле државе које су или кандидати или потенцијални кандидати да испоштују сва правила, односно, све елементе из закључака, како би наставиле свој пут ка чланству у ЕУ“, оцењује Јончић.
С друге стране, Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику сматра да је добро што се Самит одржава, али и да не треба очекивати велике резултате, јер су политички домети састанка скромни с обзиром на то да су на челу процеса Словенија и Хрватска, које због међусобних односа не могу да буду пример осталима. Другим речима, од Самита неће бити штете, али ни користи.
„Има много значајнијих регионалних иницијатива које произведу одређене резултате. Ту пре свега мислим на Берлински процес, који би требало да се одржи у Берлину током лета. Одатле увек стижу снажне поруке региону и другачији је читав политички контекст у ком се дешава. Мислим да треба подржати напоре Словеније да се бави својим источним суседством, али, у принципу, не видим да је ни до сада из процеса ’Брдо-Бриони‘ изашло нешто што је променило ситуацију у региону. Ситуацију у региону може да промени само снажна подршка из ЕУ и што бржи процес интеграције“, тврди Сузана Грубјешић.
Ипак, Сузана Грубјешић је мишљења и да би Самит могао да утиче на то да се процеси интеграција земаља из региона у ЕУ нађу на агенди председавања Савета ЕУ, јер Словенија од 1. јула преузима председавање тим телом.
„Уколико успе да Западни Балкан и интеграције стави на високо место на својој агенди и ако за тих шест месеци интеграције Западног Балкана буду међу приоритетима, онда ће све добити неки смисао“, предочава Сузана Грубјешић.
Сазнајте: Спрема ли Брисел нови поход на Балкан
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала