Како функционише израелско „кошење траве“ – војна стратегија која „нема краја“ /видео/

Израелско бомбардовање Хамасових складишта оружје и палестинских подземних тунела за снабдевање, само су неке од мета у последњем таласу сукоба Израелаца и Палестинаца. Најављен, па затим демантован улазак израелских трупа у појас Газе још једна је од могућих тактика израелске војске али и наговештај да је и даље актуелна стратегија "кошења траве".

Стратегија позната као "кошење траве", стара најмање једну деценију, одражава претпоставку да се Израел налази у дуготрајном нерешивом сукобу са изузетно непријатељским окружењем, објавио је РТС.

Употреба силе у том контексту нема за циљ постизање трајног решења јер се испоставило да је оно мало вероватно, већ ослабљивање способности непријатеља да наштети Израелу.

Стратегија је настала као одговор на немогућност потпуног предвиђања деловања радикалних група, где је употреба силе само привремено одвраћање а самим тим и привремено решење.

Стога је Израел усвојио стрпљиву војну стратегију исцрпљивања, намењену првенствено уништавању непријатељских способности.

Оперативна метафора подразумева задатак који се мора редовно извршавати и којем нема краја - отуда и назив "кошење траве".

Заговорници те стратегије сматрају да се Израел налази у таквом окружењу где нема трајног решења за безбедносне изазове. Они сматрају да екстремистичке групе изнова и изнова регрутују нове следбенике и да је једино могуће привремено "одлагање и одвраћање".

Израел не тежи победи или окончању сукоба, другим речима, не постоји решење, већ бескрајни, периодични рафали дисциплиновања, наводи РТС.

Овај краткорочни израз огледа се и у дипломатској сфери, где се израелски лидери усредсређују на спречавање потенцијалних претећих иницијатива, односо "управљању сукобом", а не његовом решавању.

Последња ескалација сукоба између Израелаца и Палестинаца и слике рушења целих зграда у Гази, ракетирање Хамасових складишта оружја и уништавање подземних тунела путем којих Палестинци из правца Египта кријумчаре све - од хране и лекова до наоружања, само су неке од екплицитних примера стратегије "кошења траве".

Критичари ту стратегију сматрају контрапродуктивном и верују да провоцира још веће сукобе и насиље. 

С друге стране крајња десница у Израелу заговара радикалније потезе и позива на освајање читавог појаса Газе.

Заговорници копнене инвазије на појас Газе сматрају да периодично "кошење травњака" није дугорочно одржива политика и да је једино решење "искорењивање" опасности.

Њихова стара визија је да би војска требало да одреди одређена отворена подручја на синајској граници, уз море, у којима би било концентрисано цивилно становништво, далеко од изграђених подручја која се користе за лансирање и тунелирање.

Трајно решење, тврде, захтева "демонтажу Газе", хуманитарно премештање нератоборне арапске популације и проширење израелског суверенитета над регионом.

Приступ Израела према Палестинцима сада се налази у клинчу - између тактике "кошења траве", привремених успеха али не и "добијеног рата", и још мрачније, драстичније алтернативе.