Како су се хранили наши далеки преци: Истине, заблуде, наслеђе

CC0 / / Лов на глиптодона
Лов на глиптодона - Sputnik Србија, 1920, 17.05.2021
Пратите нас
Многи научници тврде да је до пре око 50.000 година готово сва човекова храна у неолиту и палеолиту била биљног порекла. Многи људи верују да су неандерталци били једноставно ловци. Посматрамо их као пећинске људе, огромних обрва и чела, који на себи носе животињску кожу, како лове мамуте да би их кували на ватри.
Али да ли су наши далеки преци јели поврће?
У каменом добу људи су углавном живели као номади и ловци-сакупљачи. Живели су у малим групама, ходали наоколо у потрази за храном и често мењали боравиште кад хране нестане.
Ловили су животиње, рибу и инсекте, брали воће и поврће, скупљали семенке. Наизглед, врло здраву храну. Истина је да су људи гладовали и јело се оно чега је било. Некад само месо, некад само семенке.
Многи научници тврде да је до пре око 50.000 година готово сва човекова храна била биљног порекла, а тек мали проценат животињског, пише портал ДДЛ.
Велике животиње попут антилопе, биле су реткост. Деца су дуго дојена, али након детињства више нису јели млечне производе.
У неким областима расло је више воћа па је оно чинило највећи део исхране, док су неке групе, посебно оне у хладнијим регијама, биле изузетно успешне у лову и храна им се углавном заснивала на месу.
Утврђено је да у доба палеолита нису постојале житарице. На велика врата у људску исхрану улазе тек у неолиту, покренувши велику пољопривредну револуцију која сасвим мења живот људи.
Начин исхране се брзо и драматично променио. Док су људи у палеолиту скупљали плодове и ловили, њихова исхрана је варирала не само сезонски, већ и захваљујући томе што су се номади стално кретали.
Истраживачи наводе да су се људи из палеолита здравије хранили него њихови потомци у неолиту јер су имали далеко разноврснију исхрану.
Лоша жетва, с друге стране, код пољопривредника изазивала је огромну глад у насеобинама.
Такође, уз једноличну исхрану, њихов значајно мирнији живот, са мање физичког напора и ходања, у густо насељеној заједници, ипак је остављао последице на здравље – дијабетес, срчана и васкуларна обољења и бројне заразне болести које су се брзо шириле.
Анализирајући такав начин исхране, на чувеној америчкој Мејо клиници наводе да су клиничка испитивања потврдила да постоје неке здравствене користи од таквог начина исхране, као на пример побољшање толеранције на глукозу, губитак телесне тежине, боља контрола крвног притиска…
Међутим, ипак као ману научници наводе недостатак интегралних житарица и махунарки, али и млечних производа као доброг извора протеина и калцијума.
Прочитајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала