Радмила Караклајић: Срећна сам што носим део Ђорђевог духа, што сам с њим дисала на сцени

Срећна сам и поносна што носим мали део Ђорђевог духа, што сам имала прилике да са њим дишем и играм на сцени“, каже за Спутњик Радмила Караклајић, легендарна певачица која је са Ђорђем градила музичку каријеру.

Ђорђе, слика нашег народа

„Поносим се што је Ђорђе Марјановић био слика нашег народа у источном делу света и што је гајио тако снажну везу између југословенске и руске културе. Његов успех у Совјетском савезу много је више од игре, више од концерата, песме и певања“, каже за Спутњик легендарна певачица Радмила Караклајић.

Када је на прву турнеју по Совјетском Савезу отишао 1963. године, завеса је пала. Совјете је ухватила „хистерија“ за Ђорђем Марјановићем чије су ноте за њих биле „помало италијанске“, али наступ искрен, наиван и жив.

Као и све што је улазило у совјетску империју, и Марјановић је морао да води рачуна о укусу совјетске публике, па је прилагођавао хитове „Битлса“, Дилана, „Мамас енд папас“. Недуго после, цензура је нестала, а Ђорђе је за Совјете постао „прозор отворен ка Западу“.

Ђорђе Марјановић

© Фото : Приватна архива

Ђорђе Марјановић на турнеју са многобројним обожаваоцима, за које је увек имао осмех.Његова колегиница Радмила Караклајић, чија је плоча са песмом „Анђелина зумба зумба“ из 1964. године продата чак у милион и двеста примерака у Совјетском савезу, имала је прилику да са Марјановићем наступа неколико година раније на фестивалу у Опатији. И достигне његову славу у Совјетском савезу. Како каже, никада није наступала са њим, свако од њих имао је посебне турнеје, али музички живот у Русији спајао их је касније, током свих ових деценија.

„Ђорђе је имао духа, волео је људе, волео песму и предавао се до краја. Људи су то осећали где год да је наступао, а то су нарочито волели у Совјетском савезу. Много сам научила од њега. Схватила сам како да се ослободим на сцени, да будем ја, да уживам. А он је на сцени уживао“, сећа се легендарна уметница.

„Многи певачи тога времена ишли су у Русију, али дубок траг осим Ђорђа и мене нико није оставио“, сведочи Радмила која је, као и Ђорђе, пунила стадионе, позоришта и хале од Кијева до Грузије.

Ђорђе је у Совјетском савезу постао „наш Ђорђе“, пратио је трендове, препевавао, преводио на руски рокенрол, твист, рокабили, све оне песме чију је емоцију и сам осећао док их је слушао.

„Иако смо имали одвојене турнеје, увек смо били у контакту јер смо обоје осећали да нас дух Русије везује. И дан данас када одем у Русију, увек ме питају за Ђорђа. То што је он њима пружио и оставио, лепо је и велико“, објашњава Радмила Караклајић.

Немој сада да ме остављаш кад си ту на срцу моме

Када су својевремено на Опатијском фестивалу отпевали дует „Немој сада да ме остављаш кад си ту на срцу моме“, Радмила каже да су сви мислили да су она и Ђорђе брат и сестра.

„Била сам због тога поносна, он је већ био звезда, а моја каријера тек је почињала. Били су то дивни тренуци“, сећа се Радмила.

Све то што је Ђорђе значио Совјетима, „ђокистима“, Југословенима, нама, искреност и ведрина није нешто што је могло да се научи. Са тиме се Марјановић родио.

„Дух, искреност, чак инфантилност у радовању, у понашању на сцени, у сусрету са друштвом, публиком, у дељењу емоције са њима – то се данас ретко среће“, сматра Караклајићева.

После сваке турнеје по Совјетском савезу, сећа се певачица, после наступа на стадијума, у Кијеву, у Санкт Петербургу, у театру Естраде, Марјановић се није враћао кући уморан. Он сам о својој публици на Истоку је забележио:

„Гостопримљива, осећајна, префињеног укуса, искрена, са изванредним осећајем за све уметничко, та публика ме годинама уверава да је једини пут сваког уметника - искреност. Зато се са сваке совјетске турнеје враћам физички уморан, али духовно освежен, оснажен..."

Радмила Караклајић сведочи да је Ђорђе уживао док је са сцене гледао људе како се препуштају песми.

„Волели су га као човека, као свога, као некога с ким су могли да се опусте и да уживају“.

Према њеном мишљењу, Ђорђе Марјановић је доказ да не мораш бити глумац, забављач, најбољи вокал, ако имаш духа, ако осећаш оно што преносиш.

„Зато је он први и једини, зато је оставио траг. Када смо разговарали пре три недеље мислила сам да је немогуће да оде. И данас, када га нема, ипак осећам као да је ту. Јер он је ту и певамо песму 'Ако љубави нема'.“

Прочитајте још:

► Како се Руски дом опростио од великог Ђорђа Марјановића

► Радмила Караклајић: Срећна сам што носим део Ђорђевог духа, што сам с њим дисала на сцени

► Велико поштовање колега: Ђорђе Марјановић је за нас исто што и Елвис за свет – нулта тачка рокенрола