Око 20.000 тона српске малине унапред продато

Због велике тражње на светском тржишту произвођачи из ариљског краја добијају понуду од 250 динара за килограм овог воћа.

Овогодишња сезона малине још није почела а извозници су већ унапред продали око 20.000 тона овог воћа из Србије.

До овакве ситуације на тржишту, месец и по дана пре почетка нове бербе, дошло је делом због мањих количина расположивих малина прошле сезоне али, и због лоших уговора одређених фирми које се баве извозом и откупом са иностраним купцима из Француске, Немачке, Шведске, пише Политика.

„Поједини извозници закључивали су неповољне уговоре, тако да им је продајна цена била нижа од оне за коју су овде куповали малину. У међувремену су неки од њих успели да одложе слање готово 20.000 тона и накнадно договорили да испоруке буду од овог рода. Тако су ове количине унапред продате и то од почетка априла до данас“, каже др Александар Лепосавић, један од највећих стручњака за малинарство.

За килограм 250 динара

Лепосавић сматра да страни купци сигурно неће одустати од уговора и да ће та количина смрзнуте робе бити испоручена. С обзиром на то да „стање у засадима није обећавајуће” предвиђа да слободних, непродатих количина из наредне бербе неће бити много.

„Онај ко је имао малину и ко је другачије пословао тај ће, као и у претходној години, имати изузетно успешну сезону. Захваљујући познавању стања и сачуваним количинама квалитетне малине неколико извозника остварило је веома велику добит, незабележену у последњих 25 година, колико пратим ситуацију на тржишту“, каже Лепосавић.

Због подбачаја рода у конкурентским државама и великој тражњи на светском тржишту недавно је објављено како малинари из ариљског краја добијају понуду до 250 динара и више. Прошле године малина је у откупу коштала од 215 динара до 235, у зависности од сорте.

Малине

CC0 / /

Купци из иностранства траже сорте по којима је Србија позната у свету.

Лепосавић указује да је о цени још незахвално говорити али да је оваква ситуација на тржишту очекивана, јер у свету постоји дефицит. Залихе су мање у Америци и Чилеу који је имао знатно мањи род у берби.

Генерално, наглашава, сировине и храна прошле године су у свету поскупели од 10 до 15 одсто.

Промена сорти је проблематична

С обзиром на актуелну ситуацију он очекује прегруписавање фирми које се баве откупом и извозом малина у Србији. Добар део се не сналази јер су имали огромне губитке и препуштају тржиште онима који су годинама били у другом плану. Прилике на тржишту утичу на то и да се поново повећавају засади малина у нашој земљи.

Оно што није добро, сматра Лепосавић, јесте то што се мења структура сорти у Србији. Како упозорава, то није оно што наши купци очекују и траже. Тако да је поред стандардних проблема с квалитетом и количинама садница сортна структура такође проблем који већ постоји.

„Ми смо препознати и од нас се траже „виламет” и „микер”. Све друго у далеко мањим количинама. Ипак, произвођачима је доступан садни материјал и неколико других сорти који је често упитног квалитета. Али, те малине су отпорније на земљиште, на климу, што није случај са ове две најтраженије врсте на тржишту“, објашњава Лепосавић.

Он додаје да већ сада има купаца који изричито траже да таквих сорти не буде у испорукама малине из Србије.