Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Зашто је за руске уметнике Србија магична земља /видео /

© Sputnik / Лола ЂорђевићФестивал руске културе „Вернисаж“ у Руском дому у Београду
Фестивал руске културе „Вернисаж“ у Руском дому у Београду - Sputnik Србија, 1920, 20.05.2021
Пратите нас
У Београду и другим местима у Србији живе бројни руски сликари, фотографи и други уметници, који су одлучили да стварају на нашем поднебљу. Шта их је привукло да остану овде, због чега Србију доживљавају као „магичну земљу“ и у чему проналазе инспирацију откривају нам учесници Фестивала руске културе „Вернисаж“ у Руском дому.

Руски уметнички круг

Централни догађај фестивала „Вернисаж“ је изложба савремене руске уметности, коју посетиоци могу да погледају од 18. маја до 8. јуна. Организатор ове манифестације је руски фотограф Илмар, који нам открива како је дошао на идеју да окупи своје сународнике који стварају у Србији и да њихова дела представи српској публици.
„Ми уметници сада морамо да се трудимо да представимо публици све оно што смо радили у последње време, с обзиром на то да због короне дуго није било изложби. Природно, желимо да се вратимо својој вољеној публици“, каже Илмар у разговору за Спутњик.
Наш саговорник подсећа на то да су руски уметници били веома активни у Београду и Србији још у прошлом веку, након Октобарске револуције и политичких промена у Русији. Тада је у српској престоници формиран руски уметнички круг, који је окупљао бројне угледне архитекте, сликаре, писце и друге ствараоце.
© Sputnik / Лола ЂорђевићФестивал руске културе „Вернисаж“
Фестивал руске културе „Вернисаж“  - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Фестивал руске културе „Вернисаж“
„Када је у Београду подигнут Руски дом, било је потпуно природно да сви ти уметници буду ангажовани под његовим окриљем. Тако је 1930. године у Руском дому организована веома значајна изложба, на којој је било представљено више од 300 радова, слика, цртежа и скулптура, и то не само руских уметника из Србије, него с територије целог Балканског полуострва. Након те изложбе није било сличних манифестација, а томе су допринели и историјски догађаји, Други светски рат и све политичке и друге промене које је претрпео свет. Ово је, заправо, прва изложба која окупља овдашње руске уметнике након тако дугог периода“, објашњава Илмар.

Златна и топла српска јесен

Руски сликар Анатолиј Ивакин на изложби у Руском дому представља серију својих слика Београда. Овај уметник каже да је за Србију и Југославију везан већ 33 године, будући да је као архитекта по струци сарађивао с многим колегама с Балкана.
© Sputnik / Лола ЂорђевићИзложба у Руском дому
Изложба у Руском дому - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Изложба у Руском дому
„Од 2011. године почео сам да долазим у Србију на по две, три недеље и да учествујем на сликарским колонијама. Углавном сам долазио на јесен, када је овде време прелепо, температура мало изнад 20 степени. Новембар, златна јесен и топлота! Када год бих се након тога вратио у Москву и чекао сунце кога нема, пожелео бих да следећи пут останем у Србији дуже. Остварењу те жеље је у великој мери допринео одлазак у пензију. И док сам живео у Русији много сам путовао, тако да ми пресељење у Србију није представљало проблем. Схватио сам да треба да живим овде, у овом лепом граду, с дивним улицама и кућама које пружају прегршт инспирације за сликање. Имам овде и много пријатеља. Људи једноставно остају тамо где им се допада, а у овом тренутку мени се овде допада и не желим да се враћам назад“, каже Анатолиј Ивакин.

Дом је тамо где су ти пријатељи

Млади руски уметник Шеомир Гучепшоко, који је на отварању изложбе у Руском дому пажњу посетилаца привукао својим перформансом у песку, каже да га је за Србију, у којој живи од 2019. године, везала љубав на први поглед.
© Sputnik / Лола ЂорђевићШеомир Гучепшоко
Шеомир Гучепшоко - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Шеомир Гучепшоко
„Одавно сам са женом разговарао о томе куда бисмо могли да се преселимо, где је топлије, с више сунца, ближе Европи, европским музејима, уметничком наслеђу, како би нам то било доступније. Србију сам почео да упознајем од крајњег севера – Суботица, Нови Сад, Београд, ишли смо преко Будимпеште. Били смо одушевљени свим тим местима, природом, а посебно ценама које су веома пријатне, када се упореде с онима у Москви, чак и у Аустрији и Немачкој. А и људи су овде веома срдачни, отворени, веома брзо смо стекли пријатеље. После тридесете људи већ теже склапају пријатељства, а овде је све то тако једноставно. Тамо где су познаници, породица, пријатељи, то је већ дом“, закључује уметник.

Пешчана анимација – спој сликарства и театра

На изложби у Руском дому публика је у прилици да погледа неколико слика Шеомира Гучепшока, које су инспирисане разним утицајима, од апстрактног сликарства и надреализма, до графита и стрипа. „Перформанс у песку“ или „пешчана анимација“ којом се такође бави за њега је, како каже, најближа театру.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПешчане анимације Шеомира Гучепшока
Пешчане анимације Шеомира Гучепшока - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Пешчане анимације Шеомира Гучепшока
„То је жив догађај, размена енергије с публиком, дешава се у реалном тренутку. То није снимак или слика која просто стоји на зиду. Лепота 'пешчаног перформанса' је у томе што је он као позоришна представа, као уметничка слика, као анимација – синтеза свега тога. Ту је и музика веома важна, важно је да она прати прелазе на слици, да они одговарају промени темпа и ритма и разних мелодија које се могу чути“, објашњава уметник.

Уметници у свом креативном окружењу

Фотограф Илмар представља на изложби неколико портрета уметника, који се налазе у својим атељеима, окружени атмосфером у којој стварају.
© Sputnik / Лола ЂорђевићАутор и организатор фестивала руске културе „Вернисаж“ - фотограф Илмар
Аутор и организатор фестивала руске културе „Вернисаж“ - фотограф Илмар    - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Аутор и организатор фестивала руске културе „Вернисаж“ - фотограф Илмар
„Најчешће уметници ћуте и разговарају преко слика и фотографија. Одлучио сам да пратим ко су ти људи, какви су то уметници, да им дам могућност да се чују њихове идеје. Током неколико година сам снимао уметнике који су боравили у арт-резиденцији у Црној Гори. Тамо је младих црногорских аутора који су тек почели да граде каријеру, али и међународно признатих аутора, попут Олега Кулика из Русије. Свима њима сам постављао два питања: ко су и шта раде. Било ми је важно да сваки од њих буде у свом атељеу, јер човек формира простор у којем обитава, посебно то раде уметници. Тај простор говори о њима самима, плус они сами причају о себи, плус ви као гледалац видите како они изгледају. Прилазите фотографији, укључујете аудио-снимак на којем уметник одговара на моја питања и посматрате фотографију и слушате његов глас. Тако добијате слику“, прича Илмар.

Американци траже српске ресторане, а Руси српске барове

На изложби су представљени и радови младе руске фотографкиње Ане Бочкарјове, која је током боравка у Копнехагену, током прошле године, бележила мање позната места бајковите данске престонице. Свесно или несвесно, уметница је забележила тишину и изолацију које су овладале овим градом током пандемије.
© Sputnik / Лола ЂорђевићАна Бочкарјова
Ана Бочкарјова - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Ана Бочкарјова
Ана Бочкарјова тренутно води туристе у обиласке Земуна и Београда у оквиру пројекта „Београђанин“. Показује им најатрактивније тачке у граду, али и ресторане и барове.
„Странци који долазе, углавном Американци, воле да виде ресторане. А Руси, Украјинци и други житељи бивших совјетских република, наравно – барове“, каже Ана Бочкарјова уз смех.

Магија српских села

За Виту Пироцку, која у Руском дому излаже своје аквареле, најпривлачнији део Србије је околина Пирота, односно њени рурални предели.
„Редовно одлазим у село из ког потичу родитељи мог супруга, у околини Пирота. То је потпуно дивљи, али предиван крај. Та српска села се толико лепо уклапају у природу, посебно она која имају више од сто година и још некако опстају, а посебно су лепе те кућице у Источној Србији, у околини Старе планине“, каже Вита Пироцкаја.
© Sputnik / Лола ЂорђевићАндреј Можаровски
Андреј Можаровски - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Андреј Можаровски
Природом Србије одушевљен је Андреј Можаровски, уметник који на изложби представља слике рађене специјалним, флуоресцентним акрилним бојама, које у мраку добијају посебну димензију.
„Србија ме је унапредила као уметника. Пре доласка овамо био сам арт директор, бавио сам се визуелним маркетингом. Никада раније се нисам озбиљно бавио уметношћу, ако не рачунамо то што сам у школи хемијском оловком цртао по свескама. Србија је магична земља, баш магична! Реално инспирише на стварање, не можеш да се не бавиш тиме“, уверен је Можаровски.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала