Подмукли маневар Приштине – покушава да на српској створи своју историју

Фалсификовање историје константа је косовске и великоалбанске идеологије и политичке, односно псеудонаучне праксе. Такав приступ је подмуклији од физичког уништења српске културне баштине, каже професор Дарко Танасковић поводом захтева Приштине да се четири српска манастира искључе из категорије угрожених споменика и да им се промени земља порекла.

Циљ је, упозорава Танасковић, да се потре еминентно српски карактер најзначајнијег дела културног наслеђа на КиМ и да се оно уклопи у некакав вештачки, синтетички културни идентитет "државе Косово", историјски наравно непостојећи.

Грачаница на Косову и Метохији

© Фото : Живојин Ракочевић

Професор Танасковић, бивши амбасадор Србије при Унеску, овако коментарише писмо које је Приштина упутила овој организацији са захтевом да се четири споменика која су наведена на Унесковој листи светске баштине (манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Свете Петке у Призрену) уклоне из категорије „у опасности“, као и да се да се промени земља порекла где су споменици заведени.

Приштина хоће да „превари“ Унеско

Професор Танасковић каже да овај захтев привремених приштинских власти не може уопште бити реализован, јер „Косово“ није члан Унеска, па не може службено овој организацији ни испоставити било какав захтев у погледу тематике везане за културно наслеђе.

„Затим, и кад би на неки начин преиспитивање статуса наших културних и духовних добара на листи културних добара у опасности евентуално дошло на дневни ред Унеска, о њему би, на основу мишљења независног стручног  саветодавног тела (ICOMOS), требало да се изјасни Комитет за светско наслеђе Унеска. С обзиром на све реалне околности, тешко је претпоставити да би државе чланице Комитета у довољном броју имале слуха за овај захтев из Приштине, поготово у време кад је једна угледна међународна невладина организација, као што је EUROPA NOSTRA, уврстила манастир Дечани међу седам најугроженијих споменика културе у Европи. Чак и политички покровитељи Приштине у међународној заједници упозоравају косовске власти да морају поштовати одлуку сопственог Уставног суда о враћању узурпираног земљишта том српском манастиру. Да останемо само при овим аргументима, а има их још много, и правних и суштинских,“ објашњава саговорник Спутњика.

Професор Танасковић каже да није обавештен да су приштинске власти формално обновиле захтев из 2015. године за пријем у Унеско.

Припремају терен за нови захтев

„Они за сада у писму које су, поводом светског Дана културне разноликости, разаслали на адресе чланица Унеска, само ламентирају због неуспеха у претходном покушају, изражавају наду да се тај фијаско "неће претворити у дугорочну казну за Косово" и изражавају спремност да постану "део велике Унескове породице", што јесте један од стратегијских приоритета Приштине. Овај корак би се пре могао схватити као припремање терена за приближавање Унеску, где иначе нема претераног расположења за политизацију рада ове специјализоване агенције УН за образовање, науку и културу кроз бављење косовском проблематиком,“ додаје он.

Саговорник Спутњика примећује да и у овом обраћању чланицама Унеска највиши званичници из Приштине изјављују да верују "у универзалност културне баштине и као такву у њен обједињавајући потенцијал", чиме се заправо провидно настоје обманути Унеско, кроз афирмисање критеријума "универзалности културне баштине", блиског визији ове организације и "етатизовањем" целокупне културне баштине на КиМ као културног наслеђа "државе Косово", без обзира на културно-националну припадност.

„Такав приступ је подмуклији и опаснији од физичког уништавања наше културне баштине и/или покушаја њеног албанизовања,“ мишљења је Танасковић.

Разлог због чега је Приштина упутила овакав захтев Приштини је, додаје он, више него јасан и логичан.

Маневар да докажу да су „безбедна држава“

„У Приштини се упорно држе приче да српско културно и духовно наслеђе на "Косову" није угрожено, иако цео свет види да је управо супротно. У ствари, овај потез највиших званичника "Косова" у складу је са одабраном линијом понашања администрације у којој доминира нетолерантно и ултранационалистичко "Самоопредељење", односно нешто што би се неформално могло назвати доследним безобразлуком. Оваква оштра антисрпска реторика и инвентар неразумних и дрских захтева  (оптужба за наводни геноцид, захтев за исплату ратне штете, инсистирање на извињењу Србије, тражење да се "Косову" врати „опљачкано“ културно благо, маргинализовање дијалога са Београдом, сем ако му претходи признање независности "Косова" итд.)  треба да створи привид некаквог проактивног наступања, за разлику од претходне власти, којој су замерали пасивност и претерану склоност повлађивању интересима Србије. Као да не живе у регионалној и широј реалности или верују да ће се та реалност изненада волшебно изменити у њихову корист. Без обзира на све, ваља пажљиво пратити и анализирати понашање носилаца функција у Приштини и на њихове испаде смирено, без панике, али одлучно и аргументовано реаговати,“ напомиње професор Танасковић.

Приштина је у поменутом писму навела и да су се безбедносне околности на Косову потпуно промениле од 2006. године када су ови споменици оцењени као угрожени, и затражила да се промени, како каже, застарела терминологија у извештајима и документима Унеска и где се и даље даље помиње „Аутономна покрајина Косово“. Од Унеска је затражен и почетак процеса за промену државе странке одговорне за ова четири споменика, уклањањем Србије и стављањем Косова.