Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Пуста жеља Приштине: Зашто пет чланица ЕУ неће признати лажну државу Косово

CC0 / / Србија, тзв. Косово и ЕУ
Србија, тзв. Косово и ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2021
Пратите нас
Пуста је жеља премијера тзв. Косова Аљбина Куртија да пет чланица ЕУ које не признају самопроглашену независност јужне српске покрајине промене став о томе. Кипар, Грчка, Словачка, Румунија и Шпанија чврсто држе своја политичка становишта, јер би у супротном и саме имале проблем са својим – територијалним интегритетом.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти затражио је ове недеље у Бриселу од пет држава чланица Европске уније, које нису признале самопроглашену независност Косова, да то учине, и рекао да би то „повело Косово ка европским интеграцијама“.

Зашто пет земаља ЕУ неће признати тзв. Косово

Научни сарадник Института за европске студије др Александар Гајић за Спутњик каже да је разлог за такву Куртијеву изјаву то што непризнавање независности тзв. Косова од стране појединих земаља ЕУ није повољно за преговарачке потезе Приштине, који се заснивају на томе да Србија буде условљена да потпише споразум о признању Косова да би приступила ЕУ.
„Он схвата да тај аргумент иде у прилог Србији и да су тих пет земаља кост у грлу целој конфекцији која гура признавање Косова као независног. Све те земље се заправо држе међународног права и принципа, остају доследне томе, док су остале земље, које су признале независност Косова, под притиском спонзора независности јужне српске покрајине, заправо свесне да раде супротно Резолуцији 1244 и да је та самопрокламована независност нелегална по међународном праву, али на то пристају, јер су свесне која политичка моћ ’гура‘ ту причу“, истиче Гајић.
© AP Photo / Visar KryeziuЛидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти
Лидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Лидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти
Непризнавање независности тзв. Косова од стране појединих земаља ЕУ није повољно за преговарачке потезе Приштине
Како каже, пет држава које нису признале Косово: Кипар, Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија, остале су принципијелне пре свега због својих унутрашњих интереса, односно постојећих и потенцијалних проблема везаних за одређене делове њихових територија и националне мањине. Важно им је да се преседан који Косово представља не претвори у правило које би могло да угрози њихове територијалне интегритете.

Кипар и Грчка

Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду предочава да Кипар има снажне политичке несуглацице с Турском, због тога што је то једина земља која је званично признала Северни Кипар као државу, односно као тзв. Турску републику Северни Кипар.
„На његовој територији су турске војне снаге. Кипар не признаје сецесију због тога што то ремети његово унутрашње уређење“, каже Пророковић.
Он напомиње да Грчка подржава Кипар и да има добре односе са Србијом, те да због тога не мења свој став о Косову. Он подсећа да је Грчка утицала на то да Кипар са својим нерешеним проблемом уђе у ЕУ.
„Грчка је ’озбиљна држава‘. Она то сагледава и у геополитичком контексту. За Грчку су две кључне геополитичке претње везане за турске аспирације и албанске амбиције. За Грчку је стварање Велике Албаније једнака претња као и за Србију. Мислим да грчка политичка елита већином посматра Србију као актуелног савезника, не само као потенцијалног“, оцењује Пророковић.
Гајић додаје да Грчка, осим са албанском, има проблем и са северномакедонском националном мањином.

Румунија и Словачка

Што се тиче Словачке и Румуније, Пророковић наводи да традиционално добри односи те две земље са Србијом играју важну улогу у непроменљивости њиховог става о Косову, поготово када је у питању Румунија.
„Са Румунијом имамо дубоке и јаке историјске везе и тај фактор је одиграо значајну улогу. И Словачка и Румунија су се сретале са захтевима за територијалном аутономијом мађарског становништва средином деведесетих година. За њих је врло опасно да праве преседан који се може одразити неповољно на њихово унутрашње уређење“, предочава Пророковић.

Шпанија

Пророковић подсећа да Шпанија има проблем израженог сепаратизма у Каталонији, због чега заузима становиште да се сецесија мимо међународног права не може признавати.
С њим је сагласан Гајић, који додаје:
„Шпанија има проблем са каталонским, али и баскијским сепаратизмом. Видели смо да ЕУ пре три године није довољно убедљиво стала у одбрану шпанског суверенитета и да је све то било ’на мишиће‘. Шпанија је, пре свега, због тих дезинтеграционих процеса који обухватају неке њене регије заузима принципијелан став“.
Пет земаља ЕУ неће признати тзв. Косово јер би у том случају имале проблем са сопственим територијалним интегритетом

Другачија клима у међународним односима

Због свега што стоји између поменутих пет земаља и признавања Косова, Гајић закључује да се Курти заузима за нешто што – није реално:
„Он покушава да их јавно позове надајући се да ће евроатлантски односи након доласка Бајдена на власт у Америци и придруживање европских институција, пре свега Европске комисије, тој трансатлантској агенди учинити нешто у корист Косова. Међутим, ситуација, генерално, није таква. Неповољнија је него 2008. године. Ове земље које су те године издржале притиске и нису признале тек сад имају разлоге да остану при том ставу због немогућности ЕУ да штити суверене државе од потенцијалног сепаратизма и смањивања моћи САД у међународним односима“.
Послушајте изјаву портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове о ситуацији на Косову:
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала