Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Економија неједнакости: Како гигантске корпорације преузимају свет /видео/

CC0 / Pixabay / Бизнис
Бизнис - Sputnik Србија, 1920, 27.05.2021
Пратите нас
Бранко Милановић, некадашњи главни економиста Светске банке, у „Шпиглу“ упозорава: „Привилеговане класе постају економски још снажније. И политички све утицајније“. А портал „Блумберг“ открива да је само током прошле године, у којој је свет осиромашио због пандемије ковида-19, 50 највећих корпорација своју вредност увећало за 4,5 билиона долара.
Према подацима Светске банке, укупни светски БДП смањио се у 2020. за 4,3 одсто — процентуално, дупло више него после Велике рецесије из 2008. Запослени широм света, како је зимус процењено за потребе Светског економског форума у Давосу, због ковида-19 остали су ускраћени за преко 3,7 билиона — хиљада милијарди — долара.

Зараза богаћења

Насупрот томе, вирус је међу најбогатијима изазвао заразу још већег богаћења. Већ и зато што је, како ових дана јавља Си-Ен-Ен, вредност деоница фармацеутских гиганата „отишла у небо због очекиваних профита од вакцина“, те је свет захваљујући томе постао богатији за још барем 9 доларских милијардера.
Али није на ковиду-19 профитирала само фармацеутска индустрија. „Највећим светским пословним империјама било је сасвим добро пре него што је стигао ковид-19. А сада им је још и боље“, указује „Блумберг“, и то са добрим разлогом. Укупна вредност имовине милијардера широм света порасла је током пандемије на, укупно, скоро 12 хиљада милијарди долара, док 50 суперстар корпорација — међу којима су „Епл“, „Амазон“, „Мајкрософт“, „Проктор енд Гембл“... — сад вреде скоро колико и трећина укупног светског БДП-а, прецизније, око 28 одсто. А пре само 30 година 50 највећих корпорација вредело је свега 5 одсто светског БДП-а.
Овај тренд није продукт случајног стицаја околности. „Највеће компаније остварују веће профите и плаћају мање порезе него у ранијим деценијама... Ефективна пореска стопа се са 35 одсто 1990. свела на само 17 одсто прошле године“, напомиње „Блумберг“, медијска компанија коју је по себи назвао њен оснивач, милијардер Мајкл Блумберг.

Пуцање система

Уз то, како се наводи, државни пакети помоћи „највише су користи донели највећим компанијама“, док притом „појачана доминација тих суперстар компанија ставља раднике у подређен положај. Многи економисти су слаб раст плата у САД у деценијама пре пандемије барем делом приписали све мањој конкуренцији на тржишту“.
Амерички долар - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2020
Амерички милијардери обогатили се током пандемије
Имајући ове трендове у виду, разумном се чини бојазан да су, како наводи „Блумберг“, „корпоративно богатство и моћ постали концентрисани до мере која је антидемократска“, те да би „неуспех у заустављању овог тренда могао да отвори пут радикалнијим и популистичким захтевима у друштву искиданом имовном неједнакошћу“.
Постоји „осећај да је систем пукао и да мора да буде поправљен“, опомиње и лондонски „Гардијан“: „Раст стагнира, стварни приходи су смањени, а гласачи су постали љући и непредвидиви“.
„Они који су остали без наде, без посла и без имовине лако би могли да се окрену против бољестојећих. Већ сада неких 30 одсто Американаца поседује нулту или негативну имовину“, упозорио је још пре годину дана и Бранко Милановић у тексту под насловом „Праву опасност од пандемије представља друштвени колапс“: „Ако још људи из тренутне кризе изађе без новца, без посла и без здравствене заштите, и ако ови људи постану очајни и љути (...) друштва би могла да почну да се дезинтегришу. И зато главни, а можда и једини, циљ данашње економске политике треба да буде спречавање друштвеног слома“.
„Неки који говоре о опоравку од пандемије кажу да циљ треба да буде повратак нормалности. Али то је погрешна мета; нормално је сломљено“, наглашава и магазин „Форин аферс“ у својој прогнози будућности капитализма: „Пре 12 година, финансијска криза створила је ретку прилику за поправљање капитализма, али она је проћердана. Сада, нова криза доноси нову шансу за обнову. Овог пута, свет не може да приушти да је не искористи“.

Генерисање неједнакости

Може ли ова криза да се заврши боље од претходне? Како су најбогатији опет успели да постану још богатији, док су сви други осиромашили? И где је излаз из оваквог поретка?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и економиста и члан Фискалног света Бојан Димитријевић.
Бујање неједнакости „логичан је производ система који влада на Западу“, оцењује Бранко Павловић.
Волстрит - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2021
Волстрит од почетка пандемије добио 56 нових милијардера
„Тај систем устројен је тако да увек генерише велике неједнакости, упркос периодима, попут оног после Другог светског рата, у којима је и обичан човек од њега имао користи. Али у протеклих тридесетак година опет се враћамо на старо, и тако и долазимо до невероватних размера неједнакости које данас видимо“.
После Другог светског рата, напомиње Бојан Димитријевић, „на равномернију економску расподелу на Западу и смањење разлика у капиталистичким земљама утицао је притисак совјетског социјализма. Доласком Роналда Регана и Маргарет Тачер на власт у САД и Великој Британији поново почиње тренд раста неједнакости; упркос томе што се продуктивност повећава, наднице више-мање стагнирају, а такозвана флексибилност тржишта рада олакшава отпуштања и драматично слаби преговарачку моћ синдиката. При чему је уочен и додатни парадокс — капиталистичке земље бележиле су веће стопе привредног раста у периодима у којима је економска неједнакост у тим друштвима била мање изражена“.

Ковид криза

Објашњавајући феномен додатног продубљивања економских неједнакости изазван пандемијом ковида-19, Бојан Димитријевић указује: „Нобеловац Џозеф Стиглиц уверљиво је показао да свака криза повећава неједнакост. Ово стога што по правилу долази до великог пораста незапослености, долази и до смањивања социјалних давања, и, можда и најбитније, ова криза је понајвише нашкодила малим и средњим предузећима. Њихово место сад преузимају велике корпорације које на располагању имају много више капитала и помоћи банака у превазилажењу кризе. Овакав развој догађаја води свет, или барем његов западни део, у идеално друштво корпоративног фашизма. И то је једна од највидљивијих последица ковид кризе“.
Вакцина компаније Модерна у минијатурној корпи - Sputnik Србија, 1920, 24.12.2020
Профитабилан посао: На списку новопечених милијардера директори фармацеутских компанија
А притом је, додаје Бранко Павловић, „под изговором борбе с кризом, дошло и до енормног упумпавања новца у финансијски систем, од кога је користи имао само крупни капитал те је и на тај начин увећао своје богатство... Док својеврсни контратег оволиком богаћењу малог слоја људи представљају све већи дугови, како држава тако и обичних грађана“.
Ово је, иначе, појава на коју скреће пажњу и магазин „Форин аферс“: „После финансијске кризе 2008, владе широм света упумпале су више од 3 билиона долара у финансијски систем. Циљ је био да се одмрзне кредитно тржиште и поново покрене глобална економија. Али, уместо подршке реалној економији — оном делу који се односи на производњу стварних добара и услуга — највећи део помоћи завршио је у финансијском сектору“.
„Резултат оваквих тенденција је стварање толике друштвене неравнотеже која на крају мора да резултира неком катастрофом. Јер, мало је вероватно да ће се онај слој најбогатијих добровољно одрећи богатства и моћи коју имају у систему који су створили и наместили према својим потребама. А он пак постаје неприхватљив за све већи број људи“, опомиње Бојан Димитријевић.

Филозофија развоја

Истовремено, како указује економиста Бранко Милановић у ауторском тексту у „Форин аферсу“, „успон Кине и изненадна потреба Запада да му супротстави свој утицај оголитили су непријатну чињеницу: Сједињене Државе и Европска унија више немају јасну филозофију развоја, с лекцијама које су применљиве за друге земље... Слабије развијене земље цене то што им Кина нуди нешто опипљиво (инфраструктурне пројекте), што гарантује економски напредак и моментално и у будућности. Штавише, као експлицитно изражен став, Кина избегава мешање у унутрашња питања домаћина. Многе владе преферирају кинески приступ у односу на амерички — прво, зато што се не доводе у питање њихови политички системи, и друго, због обећања већег економског раста. Отуда, Пекинг испоручује више новца и мање наметљивости од Вашингтона“.
„Нову моторну снагу, која води ка бољем развоју, представљају државе које су се конституисале на једном збиру вредности које дели већина њихових грађана. То су пре свега Кина и Русија, и у извесној мери Индија. То су нови џинови, који су схватили да чврсто морају да се држе државне структуре као једине полуге која може да се супротстави процесима који су у току у западном делу света... И ми би требало да проучимо њихова искуства и да видимо шта од тога можемо да применимо. Јер је то једини пут за даљи економски развој“, закључује Бранко Павловић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала