Захарова: Критика међународних организација Минску треба да се упути Кијеву

© Фото : МИД РФ / Уђи у базу фотографијаПортпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова - Sputnik Србија, 1920, 28.05.2021
Пратите нас
Међународне организације затварају очи пред кршењем права новинара у Украјини и присуства Романа Протасевича у редовима батаљона „Азов“, против чијих бораца је у Русији покренут кривични поступак, при томе исте те организације критикују Минск због хапшења Протасевича, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
„Стиче се утисак да је све што је требало да се каже украјинским властима у вези са дивљом ситуацијом око слободе говора у овој земљи упућено Минску. Међународне организације као што је УНЕСКО, Савет Европе, ОЕБС, као и структуре за људска права не испуњавају своје директне обавезе у овој области, преусмеравајући енергију и напоре на проблеме који нису у њиховој надлежности. Представници ових структура су се заједно и на сав глас забринули за слетање авиона у Минску и хапшење грађанина Републике Белорусије, за којим је белоруска страна расписала потерницу“, истакла је Захарова.
Према њеним речима, бранећи Протасевича, међународне организације прећуткују чињеницу да је служио у Донбасу у редовима батаљона „Азов“.
Изгледа да су са становишта међународних организација за заштиту људских права то безначајне ситнице када страдају недужни, прокоментарисала је она.
Истовремено, западне организације „практично у потпуности игноришу стварна, најгрубља и систематска кршења људских права, посебно када је реч о гажењу слободе говора и прогону новинара са претњом по њихове животе“.
Авион компаније Рајан ер  - Sputnik Србија, 1920, 28.05.2021
Руски дипломата: Изјаве о присилном слетању авиона ─ лажне вести
Она је назвала катастрофалном ситуацију у Украјини, у којој се настављају премлаћивања и застрашивања новинара, њихова бројна убиства остају неистражена, затварају се телевизијски канали, блокира се на хиљаде информативних извора на интернету, предузимају се покушаји да се законски регулише цензура и кривично прогоне неистомишљеници, а постоји и дискриминаторна језичка политика.
„Долази до апсурдне ситуације. У случајевима када је потребан стварни међународно-правни рад, заснован на универзалним правно обавезујућим међународним документима, ‘одважни бранитељи људских права’ се повлаче. А у питањима која нису у њиховој директној надлежности, шире демагогију различите снаге утицаја: од јавног прогона нежељених лица до притиска на ток истрага и судских одлука“, закључила је она.

Инцидент са принудним слетањем у Минск

Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.
Роман Протасевич - Sputnik Србија, 1920, 27.05.2021
Донбас подигао оптужницу против Протасевича због учешћа у борбама на страни Кијева
Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.
Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала