Значајна национална кампања да се грађани - не сломе

Према броју оних који пате од депресије, Србија је пре короне била изнад светског просека, а пандемија је донела раст стреса, анксиозност и депресију - целом свету. У покушају да помогне грађанима, Хемофарм фондација покренула је националну кампању за очување менталног здравља и борбу против растуће депресије под називом - „Несаломиви“.

Од краја прошлог месеца онима који се не осећају добро 24 сата дневно на броју 0800/001 002 на располагању је подршка коју је могуће потражити и преко сајта несаломиви.рс, на којем су блогови психолога, психотерапеута, психијатара, приче и видео исповести особа које се боре против депресије. Ту су и савети за борбу против депресије и адресар установа за бригу о менталном здрављу.

Мушкарац иза решетака

CC0 / Pixabay /

Србија је пре короне била изнад светског просека по броју оболелих од депресије, а пандемија је донела раст стреса, анксиозност и депресију - свуда у свету.

„Ова кампања је важна, јер шаље поруку људима да нису сами, да осећаји стреса, анксиозности и депресије које имају нису јединствени, посебни само за њих, већ су карактеристика готово читавог друштва. Сматрали смо да је важно да се окупимо сви око заједничког интереса, а то је добро здравље грађана Србије“, каже за Спутњик директорка Хемофарм Фондације Сузана Ђорђевић.

Национална кампања против депресије

Она додаје да су поред телефона непрекидно стручњаци четири специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу, Ковину, Горњој Топоници и Новом Кнежевцу, а одговарају и на бројна писма у којима људи траже помоћ.

Један од стручњака који се прикључио кампањи је наш цењени клинички психолог и психоаналитичар Александар Димитријевић, некадашњи професор Филозофског факултета и лекар болнице „Др Лаза Лазаревић“.

Иако већ неколико година предаје на једном од универзитета у Берлину, али и у приватној пракси ради са пацијентима као психотерапеут и психоаналитичар, каже, морао је да се прикључи, јер је очигледно да је овај вид помоћи људима у Србији неопходан, јер је и пре короне систем заштите менталног здравља у Србији застарео.

Спутњику уступила Хемофарм Фондација

© Фото : Спутњику уступила Хемофарм Фондација

На овом броју телефона помоћ је могуће потражити у било које доба дана или ноћи.

„Ми имамо и даље огромне болнице са по неколико стотина људи, таквих болница има само пет, многима је тешко да до њих дођу да се обрате за помоћ. Фокусирани смо на хоспитализацију и употребу лекова, док је највећи број европских земаља прешао на комбинацију психолошких, социјалних и фармацеутских модела, многе ствари је требало унапредити пре него што је ово почело. Људи, нажалост, немају новца за приватну психотерапију“, каже Димитријевић.

Драматично расте број поремећаја

Он додаје да у свету, према истраживањима, драматично расте број менталних поремећаја, људи који се жале на усамљеност, а код оних који су прележали корону расту не само ментални, већ и неуролошки поремећаји.

Да ће нам бити потребно још доста времена да у потпуности сагледамо размере и последице ковид кризе говори и његово искуство са пацијентима у Немачкој у којој није било панике, у којој људи, као у Србији, не живе у некој врсти ванредне ситуације већ 30 година.

„Европски центар електронске музике остао је без посета младих, дискотека и клубова, људима је овакав Берлин у коме је све закључано досадан, а они су усамљени, немају пријатеље, породицу, подршку. Све им то ужасно тешко пада. Ту је и велики број старих људи, јер ово је стара нација, који сада живе сами, које нема ко да обиђе, које нико није додирнуо више од годину дана. То им тешко пада, многи се обраћају за помоћ“, каже Димитријевић.

Протести у Берлину против карантина

© AP Photo / Michael Sohn

Порасла патња доком пандемије

Он додаје да је и у Србији, кад је почела пандемија, неупоредиво више људи осетило тескобу, усамљеност, страх, бригу, многи који већ пате од депресије и других поремећаја су хоспитализовани. Ковид је унео страх у многе породице, питали су се шта ће бити са економском ситуацијом, њиховим послом, образовним системом, школом.

„Прве реакције на ову кампању су биле такве да се одмах могло видети да је она била неопходна. У првих 48 сати било је толико позива и имејл порука да се одмах видело колико је људима ово неопходно. У највећем броју места у Србији немате коме да се обратите“, каже овај стручњак и додаје да има пуно показатеља који могу бити нека врста смернице да са нама или људима око нас нешто није у реду.

„Проблеми са спавањем су увек једна од првих индикација. Затим људи који или никада не говоре о својим осећањима или ако почну, потпуно губе контролу над њима. Или немогућност да нешто научите, запамтите, губитак концентрације, немогућност да се ради. Понеки кажу да не могу да уживају ни у чему, да могу да раде све као раније, али им ништа више не представља задовољство. Телефонски позив на број 0800/001 002 може да буде извор олакшања сам по себи, али и упутства коме и када да се јавите, на који начин“, каже Димитријевић.

Вапај за помоћ

Првих дана рада, „Несаломиви“ су примали и по 40 позива дневно, неколико десетина имејлова у којима људи вапе да им се помогне. Врло брзо су почеле да стижу и поруке захвалности, а најважније од свих су оне у којима пишу да им је неко од стручњака спасао живот.

Депресија — илустрација

CC0 / Unsplash /

Сузана Ђорђевић каже да су од велике помоћи и исповести оних који се боре или су успели да се изборе са депресијом. Многи од њих нису се потписали, јер се у нашем друштву, осим са здравственим проблемима боре и са стигматизацијом која често прати менталне поремећаје.

„У кампању смо укључили све институције које се баве овом темом у Србији, не само здравствене, већ и пословне асоцијације, удружења грађана која се баве психо – социјалном подршком не би ли смо се сви заједно бавили темом која је важна за друштво, а истовремено стигматизована. Следеће године, поред подизања свести јавности о очувању менталног здравља, покушаћемо да радимо и на отварању саветовалишта за борбу против депресије, али и на оснаживању удружења која се баве психо – социјалном подршком становништву“, каже Ђорђевићева.

Кампању за очување менталног здравља и борбу против растуће депресије Фондација на чијем је челу организовала је уз подршку Министарства здравља Републике Србије, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду.

Стручњаци четири специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу, Ковину, Горњој Топоници и Новом Кнежевцу одговарају и на бројна писма у којима људи траже помоћ.

© Фото : Спутњику уступила Хемофарм Фондација