Србија између "зелене" и "црне" енергије: Могу ли сунце и ветар да замене угаљ

Подржавам настојање да се енергетика окрене чистим, обновљивим изворима енергије али нажалост, са данашњом технологијом, они нису у стању да нашој држави омогуће несметан прелазак са класичних извора енергије, сматра Милош Здравковић, стручњак за енергетику.

Србија неће моћи, чак и да постави соларне панеле и ветрогенераторе на свим локацијама где је то могуће, по затварању термоелектрана да обезбеди довољно струје из домаће производње. Зато је време да се све карте „баце на сто” и дају прави одговори на питање – хоћемо ли дозволити да Србија по диктату увозничких лобија, који се крију иза бриге о климатским променама, постане увозник електричне енергије, каже Здравковић за Политику.

"Богате државе, које себи дају за право да креирају живот становника нас из сиромашних земаља и не помишљају да себи забране оно што бране другима. Нико Француску не тера да затвори нуклеарке, Немачка је усред доношења закона о престанку производње струје из угља прошле године изградила термоелектрану „Дателн 4”, најављујући да ће је затворити до 2038. године. Нафтом и природним гасом богата Саудијска Арабија прави термоелектрану на угаљ и нуклеарке", подсећа он.

Здравковић каже да је Србија у потпуности зависна од увоза гаса и нафте, а једина област којој смо и даље независни јесте производња електричне енергије и то захваљујући, својим рудним и водним богатствима.

"Подржавам настојање да се енергетика окрене чистим, обновљивим изворима енергије али нажалост, са данашњом технологијом, они просто нису у стању да нашој држави омогуће несметан прелазак са класичних извора енергије. Предвиђена инсталисана снага ТЕ „Колубара Б” (за чију је градњу прво наложено обустављање па се после два дана одустало), је 350 мегавата. Изградња новог блока требало би да произведе готово 2.000 гигават-часова струје, што је шест до седам одсто укупне електричне енергије која се у овом тренутку производи у Србији. Треба додати да Србија две трећине струје производи у електранама на угаљ снаге четири гигават-часова. Уз то ЕПС већ гради термоелектрану „Костолац Б-3”, снаге 350 мегавата", наводи Здравковић и додаје да уз све то треба имати на уму и чињеницу да „зелени киловати” не могу никада бити јефтинији од струје добијене из угља.

Ако се ЕПС-у, који сада убрзано ради на побољшавању еколошких параметара у својим термоелектранама, вежу руке и не дозволи изградња заменског капацитета за термоелектране које се не могу модернизовати, каква је на пример ТЕ „Колубара Б”, ЕПС ће ускоро прегазити конкуренција, закључује он.

Прочитајте још:

• Светска енергетска сцена – САД покушавају и даље да диригују /видео/
• Да ли је угаљ црн а гас зелен? /видео/