Газде би требало да уче од протераног Руса

Роман Абрамович, руски милијардер, почетком 21. века је изазвао тектонске поремећаје у светском фудбалом одлуком да купи енглески Челси, а његова инвестиција се нашла у великом проблему због тензија на релацији Лондон – Москва.

Британске власти су 2018. године одбиле да Абрамовичу продуже визу за боравак у држави, у светлу афере о агенту Сергеју Скрипаљу, што је под лупу ставило све руске држављане, а нарочито инвеститоре.

Абрамович је имао идеју да препреке заобиђе добијањем израелског пасоша, али никада није искористио право да аплицира за британску визу и готово три године није у могућности да дође на стадион свог клуба.

Све послове Абрамович је пребацио на особу од његовог највећег поверења, Марину Грановску, најмоћнију жену светског фудбала, која је низом бриљантних потеза учинила Челси поново великим, чак и после казне УЕФА и забране трансфера играча.

Ствари су деловале лоше на почетку актуелне сезоне, укидање забране је омогућило Абрамовичу да унесе нову финансијску инјекцију у клуб и доведе капитална појачања, али је прича под тренером Франком Лампардом била далеко од идиличне.

Грановска је, уз амин Абрамовича, у клуб довела Томаса Тухела, сјајног немачког тренера кога су арапски власници француског ПСЖ отпустили током сезоне, а исход свега је – титула Лиге шампиона за Челси и Тухелов докторски рад из фудбалске тактике против Пепа Гвардиоле и Манчестер ситија.

У свему, Абрамович је био споредан лик, а то је потврдио и Тухел, одмах по освајању најважнијег трофеја у клупском фудбалу.

Roman Abramovich with the squad 💙 pic.twitter.com/c4BpPJWV0e

— LDN (@LDNFootbalI) May 30, 2021

„Први пут сам сада разговарао са њим, мислим да је ово најбољи моменат за упознавање. Или најгори, сада све може да буде само горе. Разговараћемо за даље, могу да га уверим да ћу остати жељан трофеја, да желим нове титуле и да сам апсолутно срећан што сам део овог веома амбициозног клуба. То префектно одговара мом карактеру“, навео је Тухел.

Дакле, Абрамович се ни у једном моменту није мешао у тренеров посао, нити бавио стварима које нису у његовом делокругу, за разлику од многих власника клубова који, због чињенице да имају велики капитал, узимају себи за право да се питају за све.

Такав је случај у Пари Сен Жермену са арапским власницима, породица Ањели руководи сваким потезом у Јувентусу, чувени Аурелио Де Лаурентис мало-мало па изазове тотални колапс у свом Наполију, а право је чудо како је породица Глејзер и даље на кормилу Манчестер јунајтеда, имајући у виду гомилу лоших потеза у претходним деценијама.

Абрамович представља другу крајност, али и пример како се треба понашати – створио је систем, окружио се способним сарадницима и сада може само да ужива у успеху свог тима, али и у чињеници да ниједна забрана није могла да га заустави у намери да се поново попне на врх Европе.

Да ли ће и неко из Србије једног дана имати успеха као Романов Челси? Тешко, док је ту двоглава аждаја звана ФСС.

​► Чета Романа Абрамовича је на крову Европе! /видео/

► Енглези терају Американце, чуде се шеику, али Русу морају да скину капу

► Челсијев дискретни херој – од скупљача ђубрета до крова Европе