Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Еври и рубље - Sputnik Србија
Економија
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Компаније у суседству се удружиле: Нит која их повезује – чипови

© Sputnik / Alexei Kudenko / Уђи у фото-галеријуМикрочип
Микрочип - Sputnik Србија, 1920, 01.06.2021
Пратите нас
Три хрватске компаније, осијечка Орка, загребачки Еридан комјуникејшнс и сисачки Аплајд керамикс, иницијално су покренули Заједницу за микроелектронику и полупроводнике при ХГК (Хрватска привредна комора) или популарније - хрватски кластер за чипове.
Једни производе наочаре за дронове, други се спремају да на тржиште избаце уређај који капацитет 5г мрежа повећава два до четири пута, трећи највећим фабрикама чипова на свету производе заменске делове машина и потрошни материјал тестирајући границе хемије и физике.
Срђан Ковачевић, саоснивач и директор Орке и председник те заједнице наводи да им се већ при оснивању, и то захваљујући ХГК, прикључило још фирми. Тренутно их је 19 и сви су препознали прилику у плану Европске уније, која жели да у идуће две-три године у своју индустрију чипова, у склопу Европског програма за опоравак и отпорност, уложи 145 милијарди евра. Поређења ради, толико је отприлике лане зарадио Гугл, преноси портал Новац.хр.
"Данас се у Хрватској производи најбржи електрични аутомобил, иако је пре десет година сама та идеја многима звучала сулудо. Исто тако, многима ће данас звучати сулудо да би за пет година у Хрватској могао бити дизајниран најбољи чип за аутономну вожњу или најбољи чип за аутономни лет на свету", каже Ковачевић.

Категорије играча

Додаје да је шанса да се у Хрватској изгради фабрика чипова врло мала, иако је не искључује. 
Компјутерски чип - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2020
Глобална несташица чипова: Погођени произвођачи телефона и телевизора
У свету постоји много фабрика чипова, бројне и у ЕУ, али само две предњаче - јужнокорејски Самсунг и светски ас, тајвански ТСМЦ.
Међутим, Ковачевић појашњава да се унутар индустрије чипова не налазе само такве фабрике већ и две категорије играча који у Хрватској већ постоје.
Прво, то су фирме које дизајнирају чипове, било да то раде по наруџбини или под властитим брендом. Глобално најпознатији су Нвидиа и АМД. У Хрватској су то фирме попут загребачког Системкома, који је развијао чипове за Интел, Бош и ХП, те Еридана који то ради за свој производ. 
Уз дизајнере чипова, ту су и фирме које производе опрему која се користи у производњи чипова. Најпознатија таква фирма у Хрватској је Аплајд керамикс, чије производе користе фабрике Интела, НXП-а, СТМајкроелектроникса и Боша.
Дубравко Бабић, ванредни професор на ФЕР-а (Факултет електротехнике и рачунарства) и суоснивач и потпредседник за развој Еридана каже да Европа није без примера улагања у дизајн чипова. Епл у Минхену има центар за дизајн чипова где запошљава 1.500 инжењера, али не само из Немачке, већ из 40 држава.
"Главна предност таквог система су онда добро плаћени инжењери који остају у Хрватској те сложена попратна индустрија којом се онда и други предузетници могу користити", каже Бабић.

Потражња у будућности

Додаје да се у Хрватској могу радити разнолике ствари, чак и цео дизајн силицијумских чипова. Он сам, истиче, да је заинтересован за израду микроталасних, радиофреквенцијских и, потенцијално, оптичких чипова и компоненти.
Истиче да треба искористити ЕУ средства. Унија велика улагања у чипове прави искључиво зато да би достигла Самсунг и ТСМЦ који ће пак у идућем раздобљу улагати у фирме за дизајн чипова у САД и тако себи стварати потражњу за будућност, остављајући Европу изван тог ланца вредности. Зато Брисел велику прилику види у подстицању властитих фирми за дизајн чипова, које би подигле потражњу и технологију у европским фабрикама чипова.
Мат Дарко Сертић, директор фирме Аплајд керамикс каже да Хрватска, као и било која друга држава, ако жели ући у индустрију чипова мора прво разумети да је то воз који је кренуо 90-тих и који вози све брже и брже. Наводи да су неки успели да се прикључе успут, попут Израела, али други нису, попут арапских земаља.
"Овде је 90-тих, кад је индустрија чипова била на зачетку, приоритет био преживети и створити државу", каже Сертић.
Ипак, додаје, да је исто тако у Хрватској постојао РИЗ, који се бавио таквом производњом и који је утопљен због некретнина па на развој хрватске индустрије чипова гледа с доста опреза.
"Аплајд керамикс је направио трансфер технологије из САД у Хрватску и данас смо међу пет глобално најбољих произвођача опреме за фабрике чипова. У Хрватској има и врхунских дизајнера чипова попут Системкома, али таквима треба финансијски крајолик какав постоји у Силицијумској долини и којег у Хрватској нема тако да је ово сложенија тема него се чини", закључује Сертић. 
Микрочип - Sputnik Србија, 1920, 19.05.2021
Направљен најмањи чип на свету, величине гриње

Следе успех Римца са ЕУ кластером батерија

Узор нове Заједнице за чипове при ХГК је успех Римац Аутомобила, који су захваљујући подршци хрватске владе од Европске комисије добили зелено светло за улазак у ЕУ конзорцијум за батерије и тиме много нових пословних прилика.
У прилог нове заједнице иде пак чињеница да је Хрватска била међу првим потписницама Декларације о европској иницијативи за процесоре и полупроводничке технологије. Мили Дулан, директорка лобистичке фирме ЕвроНавигатор, која је саветовала Римац Аутомобиле, каже да види прилику и у индустрији чипова.
"У мају је ЕУ допунила Индустријску стратегију где се истиче да се жели смањити зависност од трећих земаља у полупроводницима и то је идеалан тренутак за нас да се позиционирамо према држави и Бриселу", закључује Дулан.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала