Тајне најдубљег места на планети Земљи

На западу Северног Тихог океана, у близини Маријанских острва, на дубини од невероватних 11 километара, налази се мистериозна пукотина у Земљиној кори - Маријански ров.

Иако слабо познат део океана, интересовање за истраживање Маријанског рова и његову најдубљу тачку Чаленџер дип (Challenger Deep), расте из дана у дан, па се тако током година десило чак неколико експедиција како би се што више открило о овом нетакнутом делу океана. 

У неколико наврата, на дубину од 11 километара спуштале су се подморнице и враћале се са разним сазнањима о овој пукотини у Маријанском рову и ономе што се налази у њој.

Од необичних звукова који су снимљени током похода, затим установљеног присуства разних бактерија, па све до откривања разних врста риба, зглавкара, па чак и неких непознатих створења. Приликом једне од експедиција на Маријански ров, након што се подморница вратила на површину, установљена су одређена оштећења на истој, и док су неке од првих претпоставки биле ударац подморнице од стене, научници који су били унутар подморнице у моменту удара, су сигурни да у близини није било стена или камења које је могло да изазове оштећење.

Колико је далеко од истине била претпоставка да је оштећење на подморници "дело непознатог чудовишта"? Можда и не тако далеко, с обзиром на то да је недуго затим откривено нешто што би врло лако могло да поткрепи ове тврдње. Наиме, пронађени су остаци зуба мегалодона, па се поставља питање, да ли је мегалодон – предак данашњих ајкула, за ког се сматрало да је изумро пре 1,6 милиона година, заиста изумро или се пак спустио у оне дубље, нетакнуте и неистражене делове океана, пише "Национална географија".

Осим занимљивости о претку данашњих ајкула, постоји мноштво врста које су откривене у Маријанском рову, као што је медуза црвено-жуте боје, интересантна због својих пипака, тачније, 2 врсте пипака. Као најраспрострањенија група организама, није изненађење то што се овде јављају и Arthropoda – зглавкари, прецизније Crustacea (ракови) од неких већ добро познатих врста, до неких нових и то изузетно великих димензија.

Оно што је установљено као често на овим великим дубинама, јесте присуство биолуминесценције. Биолуминесцентни (светлећи) организми и те како паметно користе светлост, где она осим у сврхе преживљавања, када светлошћу ометају предаторе, служи и како би привукли плен, тако што се камуфлирају у околину (мимикрија). Још једно непознато створење, а окарактерисано присуством биолуминесценције, откривено на дну океана јесте описано као "нешто покретно налик светлећем диску". 

Такође, важно је напоменути и да није велико изненађење појава бактерија у Маријанском рову, с обзиром да су бактерије убиквитарни (свуда распрострањени) организми, па се тако сматра да бактерије које су овде присутне, имају блиску повезаност са настанком живота. Затим, ту су и бактерије које су изузетно важне с обзиром да "једу" угљоводонике и на тај начин врло једноставно могу да врше разградњу нафте, што би могло да има изузетно велики значај.

Интересантна је чињеница да је истражено тек приближно 5 одсто океана, док највећи део живог света (чак 94 одсто) чине управо морски организми.