Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Небензја: Решења за сукоб у Украјини неће бити све док Запад подржава агресију Кијева

© Sputnik / Нэнси Сисель / Уђи у фото-галеријуСтални представник Русије у УН Василиј Небензја
Стални представник Русије у УН Василиј Небензја - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2021
Пратите нас
Решења за сукоб у Украјини неће бити све док западне земље подржавају агресију Кијева и локалне националисте, изјавио је амбасадор Русије при УН Василиј Небензја на састанку Савета безбедности посвећеном догађајима на Мајдану и последицама по Донбас.
„Такође се надам да је главна порука јасна – док Запад не промени свој став и све док буду настављали да подржавају агресију Кијева, насиље, неонацизам и национализам који не слаби, конфликт у Украјини ће бити далеко од решења“, рекао је он на неформалном састанку.
Руски амбасадор за Украјина каже да су је „садашње кијевске власти отеле“.
„Украјина је за Русију најближи сусед са блиским историјским, културним и породичним везама, место наших заједничких корена и домовина, братски народ“, рекао је Небензја.
Према његовим речима, за Русију, као и за милионе Украјинаца „од почетка је било кристално јасно да је Мајдан гурао државу ка непотребном и опасном избору не само између Русије и Запада, него и између самих Украјинаца, између најружнијих облика национализма и мултикултуралног и толерантног друштва - Украјине, коју смо познавали до 2014. године, и Украјина коју је отела садашња кијевска власт“.
Демонстрације на Тргу независности у Кијеву, фебруар 2014. године - Sputnik Србија, 1920, 08.03.2021
Нико више не верује у европски рај
Стални представник Русије при УН је навео да је овај избор био испланиран у иностранству, а изнутра су њиме управљали радикални националисти.
„Такође, данас у Украјини ни за кога није тајна да су смртоносне пуцње на Мајдану фебруара 2014. године, по свему судећи, извели снајперисти по налогу самих вођа преврата“, додао је он.
Небензја је навео да није ни изненађујуће што истрага, коју је започео Кијев, за сада не напредује и подсетио да су европске државе и САД биле ангажоване у свим фазама Мајдана, подстичући немире и радикалне националисте.

Бивши премијер Украјине Николај Азаров о Мајдану

О ситуацију у Украјини 2014. на седници је говорио и тадашњи премијер Украјине Николај Азаров, који је навео да је у то време у амбасади САД у тој земљи постојала група која је координисала све акције с циљем свргавања с власти легитимне украјинске владе.
Он је указао да је крвопролиће у фебруару 2014. године било испланирано.
Тада се, по речима Азарова, „реализовала идеја западних специјалних служби да се елиминише руководство Украјине, које је водило исту политику сарадње са земљама бившег Совјетског Савеза“, које су биле искрени партнери Кијева и са државама ЕУ, са којима је Украјина водила преговоре о потписивању Споразума о придруживању.
Он сматра да су тадашње украјинске власти знале да се неонацистичке групе припремају и у земљи и у иностранству и знале су „да се припремају за 2015. годину, када су планирани редовни председнички избори у Украјини“.
Бивши премијер је подвукао да је било јасно да власт има обавезу да предузме сва како би заштитила државу.

Шта се догађало на Мајдану

Главни трг Кијева су 21. новембра 2013. године заузеле присталице европског пута Украјине, одмах после изјаве владе Николаја Азарова о одбијању потписивања Споразума о придруживању Европској унији. Касније је трг постао епицентар сукоба полиције и националиста, а нова украјинска влада је одговорност за смрт више од 100 људи пребацила на свог политичког опонента, тадашњег председника Виктора Јануковича и специјалне снаге Министарства унутрашњих послова - „Беркут“ .
Касније, у априлу 2014. године украјинске власти су почеле војну операцију против самопроглашених Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике, које су прогласиле независност после државног преврата у Кијеву фебруара 2014. године. Према последњим подацима Уједињених нација, током те операције погинуло је око 13.000 људи.
Питање ситуације у Донбасу се расправља, између осталог, на састанку Контакт-групе у Минску, која је септембра 2014. године прихватила већ три документа, која регулишу наредне кораке у деескалацији сукоба. Ипак и после сагласности о примирју међу странама се настављају сукоби.
Више о овој теми погледајте у емисији „Мој поглед на Русију“ главне уреднице Спутњика Србија Љубинке Милинчић:
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала