Слике на којима зјапи људски понор: Изложба Дада Ђурића у Галерији Комбанк дворане

„Свака моја слика је одбијање света у којем живим, оног што данас зову цивилизација“, говорио је сликар Дадо Ђурић. Изложба његових радова из збирке Новице Јововића која се отвара 5. јуна у Галерији Комбанк дворане, према речима огранизатора отвориће нека нова питања о уметности и животу.

О Ђурићевом сликарству које нуди нову реалност и које је, по речима Данијела Кордијеа „у центру човечанства које крвари“  исписане су многобројне странице  код нас и у свету, пре свега у Паризу у ком је од  1956. живео и стварао.

Према речима Бранка Кукића, између Дадовог сликарства и питања које оно поставља у данашњем времену зјапи људски понор, исконска провалија из које запомаже вечно људско питање „зашто“.  Кукић бележи да својим радовима Ђурић указује на човекову несавршеност, на његово зло дело и на зло време у којем то дело добија облике и особине ужаса.  Дух управо таквог стваралаштва присутан је и у збирци Новице Јововића.
О сликару Даду Ђурићу, потеклом из круга Медиале, уз Владимира Величковића, Љубу Поповића, Радомира Рељића, писали су и бројни књижевници.

Сећајући се Дадовог поткровља са прозорима без стакала у улици Страхињића Бана, и сусрета из давне 1953.  Бора Ћосић говори о „чистом стању егзистенције“ и уметнику који „ смишљајући свој ђубретарски космос, свој кошмар цивилизацију предивотни свет 20. века кружно растаче на сопствене делове“.