Запад решио да отме кључ Русије /видео/

Иако на први поглед изгледа да се гнев дела Европе и Америке сручио на белоруског председника Лукашенка због принудно спуштеног авиона и ухапшеног опозиционара Протасевича, прави разлог треба тражити на другој страни. Реч је, наравно, о геополитици, о чињеници да Александар Лукашенко држи у својим рукама — кључ Русије.

A драгоцени кључ који Запад толико жели, представљају такозвана „Смољенска врата“, улаз у Смољенск, стари руски град који се налази у области на граници с Белорусијом, који је увек био први на удару кад су европски завојевачи кретали на Москву. Туда је својевремено прошао Наполеон, с те стране је ударио и Хитлер. И један и други су поломили зубе.

Зашто су важна „Смољенска врата“ — кључ Русије

Зато је данас, кад се „колективни Запад“ заверио против Русије, важно ко контролише та „врата“.

Лукашенко то чини још од распада Совјетског Савеза користећи с једне стране предности географског положаја, а с друге, одбијајући нападе оних који би желели да од Белорусије створе Украјину или Грузију. Или — било коју од бивших совјетских република у којима су владе попадале као куле од карата под ударом „демократских револуција“.

Други разлог који Белорусију чини важном стратешком тачком је такозвани Сувалки коридор. То је територија између Пољске и Литваније дугачка око 60 километара, која повезује балтичке земље са осталим земљама НАТО-а. Алијанса тај коридор сматра најнезаштићенијом територијом у случају удара са истока, то јест — са стране Белорусије.

У потенцијалном рату, Русија би преко Белорусије веома брзо могла да заузме тај коридор, балтичке земље би биле одвојене од остатка НАТО-а, Русија би стигла до Калињинграда, своје енклаве на Балтичком мору…

А онај ко контролише Крим и Калињинград, држи под војном контролом велики део Европе.

Зато је интерес Запада да Белорусију укључи у своју орбиту, да она не буде одскочна даска за евентуални руски поход ка Калињинграду, а руски интерес је да Белорусија не постане нова Украјина, нити чланица Северноатлантске алијансе која би Русији могла блокирати пут до енклаве у Немачкој.

Боље и домаћица, него — Лукашенко

Зато је ова мала, али земља у којој се живи боље него у многим постсовјетским државама, стална мета покушаја Запада да је увуче у своју орбиту.

Ти покушаји се манифестују час потпуним одсецањем те земље од Европе и проглашавањем њеног лидера за „последњег диктатора“, час нуђењем „шаргарепе“ да би променила страну, па „штапом“ — организовањем обојене револуције која би Лукашенка однела са политичке сцене, а на његово место довела било кога — макар то била и особа која је на изборима добила само шест одсто гласова и објавила да је „само домаћица коју не занима политика“.

Међутим, ни проглашавање избора нелегитимним, ни протести, ни убрзана обука „домаћице“ за посао председника државе, нису елиминисали белоруског лидера.

Зато се досадашњи колико-толико прикривени покушаји замењују отвореном агресијом. При томе се користе потпуно бесмислени поводи, какав је принудно спуштање авиона у Минску, што је заправо рутинска операција, предвиђена правилима ваздушног саобраћаја — кад неко јави да је бомба у авиону, авион се обавезно спушта на најближи аеродром. То је аксиом.

А ни спуштање авиона да би се ухапсио неки путник такође није ништа ново. Радили су то и Израел, и Иран, и Турска… Да би ухапсили Сноудена, Американци су приземљили авион боливијског председника Ева Моралеса. И ником ништа, ни вике, ни дреке, ни санкција… Као што их није било ни кад је Америка убијала људе на туђој територији. И то председнике држава који им се нису допадали.

Покушај економског уништавања Белорусије

После свих пропалих покушаја уклањања Лукашенка који им је измакао из руку сваки пут кад су поверовали да су га приволели свом царству и својој, антируској политици, на реду је акција кажњавања — економског уништавања државе, што, наравно, нема никакве везе са спуштањем авиона.

Затварање белоруског неба за стране авионе неће само уништити авио-компанију „Белавија“, већ и међународни аеродром „Минск 2“, у који је уложен огроман новац. Претња да ће се затворити и копнени међународни саобраћај кроз ову земљу, учиниће је слепим цревом Европе. Биће онемогућен извоз калијума и нафтних деривата, што ће значајно утицати на буџет државе.

Чак и пројекат „Нови пут свиле“ рачунао је на Белорусију где је требало да се направи складиште, одакле ће се роба паковати и слати у Европу. Већ су замрзнуте европске инвестиције од 3 милијарде долара и забрањено размештање еврооблигација како би постала „слепо црево“ Европе.

Можда да питамо Асанжа…

Све је јасно и није потребно правдати се лицемерним вапајима за демократијом и људским правима човека за којим је Белорусија расписала међународну потерницу и који се хвали да је ратовао на страни нацистичке организације „Азов“ у Донбасу.

Уосталом — ако је хапшење опозиционара стварно био прекршај — која је казна за то у Европи? Да ли се због тога смењује председник? Можда да питамо Асанжа?

Наравно, увођење демократије уценама и силом такође није нова појава. Само, изгледа да су се и овог пута прерачунали. Белорусија је сувише важна за Русију да би дозволила да на тај начин буде уништена. Ни економски ни војно.

Зато није случајно што Лукашенко лаконски одговара: Ако затреба, руска војска ће за један дан ући у Белорусију.

Шта би се даље догодило — егзекутори знају из искуства.

Прочитајте још:

• Коме ће Путин избити зубе и — како /видео/
• Лукашенко донео Путину документа о инциденту са „Рајан ером“
• Америка и ЕУ појачавају притисак на Белорусију: Кључне политичке фигуре на удару нових санкција