„Пророк“ – Дело које је надахнуло Елвиса Прислија, Џона Ленона и Џонија Кеша

Пре готово једног века у америчким књижарама појавила се књига поетских есеја младог Либанца који је у потрази за срећом допловио до Новог света. „Пророк“ Халила Џубрана од тог времена до данас објављен је у милионима примерака, на више десетина језика широм света, а недавно се нови превод овог дела на српски језик појавио у издању куће „Арете“.

Универзалне вредности које су освојиле Прислија, Ленона и Кеша

Дело „Пророк“, које се састоји од 26 поетских есеја, исказаних у форми проповеди, посебну популарност је стекло током шездесетих година и „Њу ејџ покрета“, утичући и на популарну културу. Дивили су му се и надахњивали њиме Елвис Присли, Џон Ленон, Џони Кеш.

Елвис Присли је био под толиким утиском од Џубрановог дела да је „Пророка“ поклањао свим својим пријатељима и колегама. Џон Ленон је искористио стих из књиге „Песак и пена“ на албуму Битлса из 1968. Стих гласи: „Пола онога што кажем је бесмислено, али и даље изговарам да бих чуо другу половину“. Џони Кеш је снимио аудио касету према Џубарановом делу, док је Селма Хајек 2014. године продуцирала анимирани филм „Пророк“.

„Мислим да је највећи разлог за то универзалност овог дела, јер свака од ових проповеди представља савет за живот, какав је потребан свима, како средњошколцу, тако и Елвису Прислију. То је књига којој можете да се вратите више пута у току живота, можете је читати једном годишње и обнављати свој поглед на свет. Никада је нећете гледати на исти начин“, каже у разговору за Спутњик Ана Јовановић која је Џубраново дело превела на српски језик.

Истине о љубави, добру и злу, слободи

Џубранов пророк Алимустафа 12 година живи у далеком, измишљеном граду Орфалесу и припрема се да се укрца на брод који ће га одвести кући.

Зауставља га група локалних житеља који му постављају питања на разне филозофске теме, а он им одговара причајући им о љубави, браку, деци, злочину и казни, слободи, разуму и страсти, учењу, пријатељству, добру и злу, лепоти, религији, смрти.

„Џубран нам преноси причу мудраца који је изгнаник на измишљеном острву, у граду Орфалису. Сваки читалац је, заправо, грађанин Орфалиса. Алимустафа, док им приповеда, покушава да им скрене пажњу на све оне ствари које чине суштину нашег живота, а које често заборављамо“, напомиње наша саговорница.

Родивши се у породици хришћана-маронита Халил Џубран је био под утицајем не само своје религије, него и ислама и јудаизма, а посебно суфијског мистицизма. Крвава историја Либана из којег је потекао утицала је на то да се окрене вери у фундаментално јединство религије.

„Џубран је тврдио за себе да је хришћанин, али му је био близак и ислам. Извлачио је унивезалну духовност из свих религија, тако да његова дела могу да читају и разумеју особе које припадају било којој религији. Он није наметао никакву врсту догме, управо се против ње борио, и то је оно што га чини великим писцем. Џубран нас учи како да праштамо и да волимо, како да се понашамо и у шта да верујемо“, каже Ана Јовановић.

Енглески језик као пропусница за свет

Џубранов живот је обележио долазак у Америку, односно у Бостон. Пре тога је писао на арапском језику, али су му тек дела која је објављивао на енглеском допрла до читалаца.

„Занимљиво је да многи мисле да је 'Пророк' у оригиналу писан на арапском језику. То дело је писано и објављено на енглеском, што је такође један од разлога што је 'Пророк' преведен широм света“, напомиње наша саговорница напомињући да је током превођења дела посебну одговорност осећала због чињенице да су се тиме пре ње бавили мајстори попут великог Драгослава Андрића.

„Наравно да сам се запитала могу ли да изнесем такву величину која већ постоји у том делу. Овим преводом сам покушала да приближим 'Пророка' млађој публици, јер су сви досадашњи преводи прилично архаични. Пошто је 'Пророк' нека врста проповеди, верујем да је младим људима много ближе да његов садржај чују на језику који је једноставан, јасан, прецизан“, каже Ана Јовановић.

Сликарство као велика љубав

Поред писања, Халил Џубран се бавио и сликарством, а на његов рад су утицали и исламска и арапска уметност, европски класицизам и романтизам, као и уметнички правци који су му били савремени, попут симболизма и надреализма.

У уметничке кругове Бостона ушао је захваљујући пријатељству са сликаром Фредом Холандом Дејом, који му је открио вредности грчке митологије, класичне и савремене светске књижевности и фотографије.

Џубран је насликао седам стотина слика, међу којима су и портрети Вилијама Батлера Јејтса, Карла Густава Јунга и Огиста Родена.