Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Народна скупштина Републике Србије - Sputnik Србија
Политика
Сазнајте све о политици у Србији и региону

Данас другостепена пресуда Ратку Младићу

© AP Photo / sreenshot/ICTYРатко Младић у Хагу
Ратко Младић у Хагу - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2021
Пратите нас
Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу објавиће данас поподне другостепену пресуду некадашњем главном команданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу.
Првостепеном пресудом Хашког трибунала, чији је рад наследио Механизам, Младић је у новембру 2017. године осуђен на доживотни затвор, након чега су и одбрана и тужилаштво изјавили жалбе на ту одлуку.
Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је преиначи у појединим деловима или у погледу казне или да је укине у целости и наложи понављање суђења.
Према информацијама Танјуга, Младић ће лично присуствовати изрицању пресуде, као и његов син Дарко.
Младићеви браниоци Бранко Лукић и Драган Иветић, међутим, неће бити на изрицању пресуде, јер нису у могућности да приступе суду у Хагу, нити да изрицање пресуде испрате видео конференцијском везом.
Због изостанка бранилаца, Жалбено веће је одлучило да Младићу, само за ово рочиште, омогући присуство правног саветника, адвокатицу Пету Луиз Багот која ће према одлуци већа, заступати Младићеве интересе.
Младић је првостепеном пресудом осуђен на доживотни затвор, са образложењем да је „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“.
Осуђен по 10, од 11 тачака оптужнице.
Ратко Младић осуђен је по 10, од 11 тачака оптужнице.
Ослобођен је само оптужбе за геноцид у шест општина – Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница.
На ову пресуду жалбе су уложили и тужилаштво Механизма и Младићеви браниоци.
Првостепено веће Хашког трибунала је у новембру 2017. године закључило да је Младић својим деловањем значајно допринео извршењу геноцида над босанским муслиманима у Сребреници, да је терорисао становништво Сарајева, да је наређивао узимање талаца...
Приликом читања пресуде председник судског већа Алфонс Орије рекао је да је веће закључило да Младић није крив по тачки 1, по оптужби која га терети за геноцид у шест општина БиХ, претходно образложивши да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид.
Осуђен је по других 10 тачака оптужнице:
  • по тачки 2 за геноцид у Сребреници,
  • по тачки 3 за злочин против човечности,
  • по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,
  • по тачки 5 због убистава и злочин против цивилног становништва,
  • по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,
  • по тачки 7 због депортација и злочин против цивилног становништва,
  • по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва
  • по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања
  • по тачки 10 осуђен је због противправних напада на цивиле и кршење закона и обичаја ратовања и
  • по тачки 11 због узимања талаца – особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.
Оптужницом се теретио за четири злочиначка подухвата (УЗП), а за један од њих који се односи на шест општина је ослобођен.
Осуђен је због удружених злочиначких подухвата који се односе на Сребреницу, Сарајево и узимање талаца.
Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.
Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.
Младић је ухапшен у мају 2011. године, након 12 година скривања, у месту Лазарево у Србији, и изручен Хагу.
Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.
Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у различитим периодима оптужнице против су њих раздвојене и судило им се у одвојеним поступцима.
Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.
Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.
Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су небројено пута тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал а после ни Механизам, те захтеве до данас није усвојио, преноси Танјуг.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала