Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Политика треба да решава стварне проблеме у друштву, а не да се бави језиком

CC0 / Pixabay / Књиге
Књиге - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2021
Пратите нас
Као лингвиста имам само једну молбу, а то је да се политика потпуно искључи из решавања питања језика. Политичари, социолингвисти и сви они који су у служби политике, политичких партија или идеологије нека усмере своје знање ка томе да се реше стварни проблеми и поделе у друштву, уместо што се баве нормирањем језичког система за које нису позвани.
Овако професор српског језика на Филолошком факултету и сарадник Института за српски језик САНУ Виктор Савић коментарише Закон о родној равноправности, односно његов сегмент који се односи на родну осетљивост у језику, који је изазвао негодовање највећег дела стручне јавности, а у ширу јавност унео збуњеност - за кога и у каквим ситуацијама закон важи и, што је још важније, која су то нова језичка правила која би у будућности требало сви да поштујемо.

Родно осетљиви језик – језички инжењеринг

Виктор Савић је један од потписника дописа који је Матица српска упутила представницима власти поводом Закона о родној равноправности, а у којем су законске одредбе о родно осетљивом језику окарактерисане као „језички инжењеринг“.
Наш саговорник сматра да ће нове законске одредбе унети потпуни хаос у језички систем, из којег ће проистећи један бирократизовани, безлични израз који ће бити потпуно лишен животности.
„У овој фази се траже фемининативи (именице женског рода које означавају занимања и звања), потом ће се јавити неко ко ће тражити маскулинативе (мушке облике), а онда, саобразно броју друштвених родова који се убрзано појављују и добијају заштиту, појавиће се захтев да српски језик изрази и све то. Не оспоравам никоме право да се осећа како год жели, али ниједан језички систем, колико год флексибилан био, не може то да испрати. То ће бити мукотрпан процес кроз који ће нас законодавци додатно поларизовати као друштво“, оцењује Виктор Савић.

Судија – судић, особа - особ

Наш саговорник упозорава на то да нови закон инсистирањем на употреби именица женског рода посредно подстиче и потребу стварања мушких облика именица као што је, рецимо, „судија“, у случајевима када ту дужност обавља мушкарац.
Судски чекић и књига - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2021
Зашто србиста не жели да буде лингвисткиња /видео/
„Ја сада, као особа друштвеног мушког пола могу да инсистирам да се на мени свуда, доследно примењују маскулинативи. Ако сам по професији правник и обављам дужност судије, нећу да ме зову 'судија', него 'судић'. И то је пример накарадног формирања нових речи у српском језику. По тој аналогији, могао бих, рецимо, да захтевам да ме уместо 'особа' именују као 'особ'“, каже Виктор Савић.
Он наглашава да се произвољним интервенцијама у језичком ткиву српски језик угрожава на двема осама – просторној и временској.
„У временској равни уноси се дисконтинуитет у природни развој који смо имали готово 200 година, од Вука Караџића. Једна од главних функција књижевног језика, који није исто што и народни језик, јесте да обезбеди несметану комуникацију у свим смеровима и правцима, односно кроз време, да бисмо могли да општимо и са својим прецима, и са својим потомцима, а не да се учауримо у свом времену. Када је реч о просторној равни, треба подсетити да се српски језик не користи искључиво на територији Србије, него и у Републици Српској, Хрватској, Црној Гори, на северу Македоније, у расејању. Произвољним увођењем нових правила, која нису усклађена на свим просторима на којима се српски језик користи, угрожавамо јединство српског народа“, упозорава Виктор Савић.

Медији први на удару

Научни саветник на Институту за књижевност и уметност САНУ Светлана Шеатовић истиче да ће последице Закона о родној равноправности у највећој мери зависити од медија, односно од тога у којој ће мери средства јавног информисања поштовати и примењивати нове законске одредбе.
„Сви смо свесни да медији великим делом креирају јавну, али и језичку политику. Веома је важно како ће се медији поставити према свему томе, пошто ће бити први на удару казни“, истиче Светлана Шеатовић.
Она подсећа да сви закони који су репресивни увек изазивају највећи отпор.
„Овај закон, у делу који се односи на употребу језика, као што видимо, само може да изазове изузетно јаке реакције које никада неће бити у функцији основне идеје тог закона“, напомиње наша саговорница.
Људи на улицама славе након прогласа о легализацији истополних бракова на Малти - Sputnik Србија, 1920, 29.04.2021
Политика
Кустурица, Бећковић, Антонић, Ђурковић дигли глас против предлога нових закона у Србији
Она истиче да се неће осећати више поштованом ако је неко сада буде именовао као научну саветницу, уместо као научног саветника.
„Ако се закон буде овако примењивао, мораћемо да уведемо потпуно нова именовања, што подразумева читав низ улазака у нове законе о науци и истраживањима, на пример. То ће опет бити само језичка форма, а никако неће довести до суштине. Сматрам да професионално поштовање и уважавање није у директној вези с родно дефинисаним функцијама“, сматра Светлана Шеатовић.

Српском језику прете много озбиљније опасности

Према мишљењу књижевнице Љубице Арсић, полемика о родно осетљивом језику и његовом законском наметању прилика је да се проговори о језику уопште и о много озбиљнијим опасностима, као што је неконтролисано усељавање англицизама и стране терминологије која просипа „фокусирање“, „контактирање“, „транспоновање“, „фреквентно“.
„Не заборавимо да је оно што остаје у језику неуништиви доказ прошлости, да је он истовремено место у којем време не протиче и где је конзервирана прошлост, али и да је подложан мењању онолико колико се мењају људи који га стварају и користе. Он није неки самостални организам који постоји сам за себе, већ је људска творевина у којој неке речи нестају, јер више не постоје ствари које оне означавају. Неке речи стварамо, пратећи оно што је ново, важно, што долази и усељава се у наш живот. Језиком желимо да именујемо све што постоји, именовањем дајући видљивост тим појавама. Оно што не постоји у језику као и да уопште не постоји. Није видљиво или желимо да прећуткивањем именовања учинимо да буде на одстојању и невидљиво“, каже Љубица Арсић.

Глумац Мерилин Монро и балетан Маја Плисецка

Према њеном мишљењу, са становишта моћи патријархата изгледа крајње природно и прихватљиво да сва занимања буду исказана у мушком роду, али и да жене које су постале друштвено видљиве с правом траже да њихово учествовање у друштву буде исказано у женском роду.
„Очигледно је да је у расподели друштвене моћи повезане са новцем неким занимањима 'дозвољено' да буду именована као женска: сервирка, спремачица, учитељица, глумица, манекенка... Изгледа сасвим у реду да новинар напише да је госпођа Табаковић гувернер, али је незамисливо да неко Мају Плисецку именује као балетана, или напише како је глумац Мерилин Монро секс симбол свих времена. У ту контролисану граматику обазриво улазе занимања са виших степеница друштвене моћи, а њихова отежана проходност огледа се и у неприхватању женског рода у именовању. Како смо се навикли на докторке, апотекарке, научнице, тако ћемо се полако навићи и на судијинице (или суткиње), филозофкиње, космонауткиње, наравно уз важну помоћ језичких стручњака“, сматра Љубица Арсић.

А шта ћемо с Пушкиновим "Циганима" и Лоркиним "Циганским романсером"

Према њеном мишљењу, сумњива примедба да су новонастале речи „рогобатне“ није прихватљива, јер у језику не постоје лепе и ружне речи, потребне и непотребне, умилне и грубе.
Орбита културе - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2020
Да ли заиста говоримо српски?
„Све које постоје су потребне, неке звучније (са умноженим самогласницима), неке мање, али смо се на њих навикли ( рашчеречити, претестерисати, узјогунити се...), а њихово значење и лепота зависе искључиво од контекста. Кад постоји ма какав проблем са речи која означава појам, онда постоји проблем и са самим појмом. Пример за то је реч Цигани, која је због омаловажавања што смо у ту реч сами уградили, а то показују наше пословице, изреке, псовке, замењена речју Роми. Помињање речи Цигани, која увелико носи искључиво погрдно значење, превиђамо Пушкинову поему 'Цигани', Лоркин 'Цигански романсеро', друга величанствена дела посвећена овом изузетном народу“, наводи књижевница.
Љубица Арсић такође сматра да је писац најпозванији да испробава значење речи и да их, обогаћујући језик, сам ствара користећи се уметничком слободом која му допушта да се на озбиљан начин игра језиком.
„Сетимо се неологизама Лазе Костића или Васка Попе, које ниједан закон не треба да заштити, а  нове речи против којих се покренула хајка ускоро ће бити прихваћене као и старе, одомаћене у српском језику, чему ће пре строгости закона и казни, у свакодневној употреби допринети новине, телевизија, радио“, закључује Љубица Арсић.
 
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала