Кијев формулисао спољнополитичку стратегију, тражи од Русије репарације због Крима и Донбаса

Украјинска влада усагласила је Стратегију спољнополитичког деловања земље до 2024. године, а документ, између осталог, предвиђа да се од Русије траже репарације за штету причињену Украјини за време привремене окупације њених територија.

„Много смо радили заједно са другим институцијама, стручњацима и јавношћу. Ово је први овакав стратешки документ у спољној политици Украјине у историји“, написао је на Твитеру шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба.

Посебан део документа посвећен је односима са Русијом.

У складу са стратегијом, Кијев намерава да јача притисак и обуздавање Москве како би прекинуо „агресивну политику Русије“ и „обновио територијалну целовитост земље“ уз подршку широке међународне коалиције.

Посебна тачка документа односи се на „остваривање компензација и других видова репарација за штету причињену Украјини услед привремене окупације територије“.

Текст документа је објављен на званичном сајту владе.

Подсетимо, раније је амбасадор Украјине у Немачкој Андреј Мељник рекао да је један од услова за нормализацију односа са Московом да Русија плати репарације након што Украјини врати Крим и напусти Донбас.

Односи Русије и западних земаља погоршали су се након што је Крим постао део Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом, привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, на питање Крима је дефинитивно стављена тачка.

Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.

Прочитајте још:

• Бивши украјински премијер: Америка жели да увуче Москву и Кијев у отворени сукоб
• Путин: Стварају Антирусију