Да ли се ђаци оспособљавају да раде, али не и да мисле?

Филозофија полако, али сигурно нестаје из стручних школа у Србији. Наташa Анђелковић из Завода за унапређење васпитања и образовања каже да филозофија остаје у гимназијама, у медицинској школи и правно-биротехничкој у одређеним профилима, а у другим средњим школама као изборни предмет – логика и етика.

Наташa Анђелковић истиче за РТС да није реч о томе да се укида филозофија.

"Две су различите ствари – филозофија у настави у гимназијама, у општеобразовним профилима, и филозофија које ће сада много мање бити у средњим стручним школама са различитим образовним профилима", наводи Анђелковићева.

Истакла је да је филозофија присутна у гимназијама и да се на томе ради интензивно, као и да се додају и други предмети – критичко мишљење, филозофско размишљање које је, како каже, у основи стратегије образовања земље.

"Када је реч о средњим стручним школама у оквиру реформе целог образовног система реформе и преиспитивања и тих профила и оно што се сада ради је прављење квалификација за све те стручне профиле. Постоје стандарди и агенција која израђује све те квалификације, односно страндарде", додаје Анђелковићева.

Истиче да ђаци која се одлуче да изучавају стручне профиле у средњим школама након четири године школовања треба да буду спремни да изађу на тржиште рада.

"Током четири године школовања њихова настава је концентрисана управо према тим квалификацијама и то заузима 60 одсто њиховог времена проведеног у школама", рекла је Анђелковићева.

Филозофија остаје у гимназијама, у медицинској школи и правно-биротехничкој у одређеним профилима и у другим средњим школама постоји као изборни предмет – логика и етика. 

"У средњим стручним школама имате само 40 одсто могућности за општеобразовне предмете и када ту ставите српски, математику, физичко, грађанско и веронауку, остаје је вам врло мало простора, можда за још један предмет. Када су у питању техничке школе – наравно да ћете имати физику, у школама везаним за медицину – наравно да ће то бити биологија, јер ви немате простора да додате још један предмет", објаснила је Анђелковићева.

Истиче да је хуманистичко образовање важно, али да је када је реч о средњим стручним школама најважније да ти ученици добију стручно знање и диплому да су оспособљени да раде.

На питање да ли се може рећи да се тиме оспособљавају да раде, али не и да мисле, каже да то није тако једноставна ствар.

"Овде сви некако нешто мислимо. Филозофија није некакав украс, филозофија је нешто што се изучава, то је наука којој се озбиљно приступа. То мишљење не може да припада свакоме тако провизорно, то је једна дисциплина и наука којој се треба посветити", наглашава Анђелковићева.

"Ако имате образовни профил да некога оспособите да буде техничар за нешто, заиста је процес филозофског размишљања, критичког размишљања нешто што је за њега секундарни колосек", закључила је она.