Нервоза у Приштини због литургије у Храму Христа Спаса: Политичари осули „паљбу“, споменут 17. март

Оджавање прве литургије после 23 године у недовршеном Храму Христа Спаса у Приштини на Спасовдан подигло је буру у Приштини. Тамошњи политичари окарактерисали су литургију у српској светињи као провокацију и "кршење правила јавне безбедности на Косову", а на Храму је освануо и графит мржње. Најављен је и протест.

„Током данашњег дана обавештени смо о догађају Српске православне цркве на Косову, одржаном у недовршеној згради која је изграђена на имању у власништву Универзитета у Приштини, у време српског репресивног режима на Косову. Косовска полиција није унапред обавештена о овој активности и то представља кршење правила јавне безбедности на Косову“, поручио је касно синоћ министар омладине, спорта и културе привремених приштинских институција, Хајрула Чеку. 

Подсећајући на то да је црква, то јест, како је Чеку описао „имовина на којој је успостављена недовршена структура“, тренутно у поступку спора са приштинским универзитетом „Хасан Приштина“, као страном која тужи, и без спомињања контратужбе СПЦ, Чеку је навео даље:

„Из тог разлога, ниједна странка која је део судског поступка не усуђује се да врши притисак на судове. Позивамо да се такве ситуације не понављају и да се заинтересоване стране у овом судском предмету уздрже од директног или насилног притиска на правосудне институције“.

У објави на Фејсбуку, овај министар, познат српској јавности пре свега по писмима „Европи Ностри“ у Унеску, а против означавања Високих Дечана као угроженог културног добра, и то српског, у најновијој објави на Фејсбуку навео је:

„Слобода верских активности загарантована је Уставом и законима Косова и заштићена је свим институционалним механизмима. Међутим, верске активности не могу се користити у политичке сврхе, нити кршити ред, закон и правду. За мир који данас уживамо, платили смо високу цену, тако да косовске институције неће толерисати радње које утичу на јавну безбедност, интервенишу у независности судства и промовишу сукобе који угрожавају суживот међу заједницама“.

Бивши блиски саветник косовског премијера Аљбина Куртија Шкељзен Гаши, сада наглашава да такозвано Косово не сме да упадне у замку понављања 17. марта уколико би реаговало на „провокацију“ СПЦ.

„Још једном: Косово не би требало да наседа на провокацију Српске православне цркве, која има за циљ да нас подстакне да реагујемо као у марту 2004. године, тако да, пошто је стекло статус заштићеног подручја за православне цркве и манастире, сада добија статус екстериторија“.

Студенти  из Приштине, су, како су пренели приштински медији, најавили протест у 11 сати због догађаја у цркви.

„Позивамо вас да учествујете у посматрању активности Студенског парламента Универзитета у Приштини Хасан Приштина, која ће се одржати као реакција против религиозне активности/обреда која је одржана у илегалном објекту у оквиру просторија универзитета. Догађај ће се одржати 11. Јуна у 11 сати испред објекта Српске православне цркве“, наведено је у прогласу, пренео је Зери.

Како преноси портал КоССев, огласило се још неколико политичара и организација из Приштине. 

Даут Харадинај, који ће се кандидовати за приштинског градоначелника испред ААК, назвао је овај догађај „увредом за грађане Косова“ и провокацијом, позивајући владу и општину да одмах реагују.

И „Савет за заштиту људских права на Косову“ употребио је исте речи – „увреда“ и „провокација“ за студенте. То што се служба организује у недовршеној згради са нерегулисаним правним статусом, називају „манипулацијом“. Иста организација позната је по недавном оштром нападу на игумана Високих Дечана.

Председник Демократске партије Косова Енвер Хоџај у својој реакцији оцењује да је „данас карактер државе Косово угрожен и да су према њему отворене нове теме у дијалогу са Србијом које ће бити потврђене на састанку у Бриселу 15. јуна“.

„Ова литургија је бар религиозна. Све остало у вези с тим је политичко, усмерено само на искривљење историје, истине и оправдања геноцидног режима, попут Милошевићевог. Рушевине подигнуте и недовршене у време окупације требало је третирати као такве – пројекат шовинистичког отуђења против Албанаца који је заустављен и никада није завршен“, поручио је Хоџај такође преко Фејсбука.

Шеф посланичке групе Демократске партије Косова Абељард Тахири је на Фејсбуку написао да је “Куртијева влада пронашла кључ цркве која је илегално саграђена и која симболизује терор Слободана Милошевића”.

“Пре него што треба да седне за преговарачки сто са Вучићем, премијер се побринуо да му да ‘поклон’ како би му поправио расположење, а сутра ће на седници са нама сигурно причати о принципима и сличним стварима”, написао је Тахири.

Цивилни активиста и студентски лидер Рон Ђиновци је поручио да уколико је косовска влада знала и дозволила да се одржи литургија „сада мора да припреми дугачко објашњење“.

„Мада не знам какву врсту објашњења могу да дају“, нагласио је. 

Храм Христа спаса у Приштини

© Фото : Епархија рашко-призренска

Храм Христа Спаса предмет је оспоравања јавности и власти привремених институција у Приштини, односно спорења са Српском православном црквом.

Пре скоро четири године Универзитет у Приштини, у чијој се непосредној близини налази градски храм, тужио је СПЦ због наводне узурпације више од четири хектара земљишта универзитета.

Како је земља званично у власништву православне цркве „Свети Никола“, Епархија је потом на тужбу Универзитета у Приштини одговорила контра тужбом, те је 2017. Универзитет изгубио прву парницу, док је рочиште у марту ове године пред Основним судом у Приштини, како су писали косовски медији, одложено.  

Храм Христа Спаса чија је градња започета 1990. године и прекинута 1998. године због избијања сукоба, више је пута био изложен нападима, у једном тренутку је коришћен и као јавни тоалет. Такође, коришћен је и за музички спот, а 2015. године зидови храма су послужили и као „бедеми за алпинизам“.

И док Албанци сматрају да је подигнут на земљишту универзитета, Црква је више пута истицала да ће сваки насртај на Храм третирати као отворен напад на СПЦ.

Прочитајте још:

• „Исус мрзи Србе“ освануло на Храму Христа Спаса у Приштини након прве литургије од 1998. /фото/