Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Превише смо дозволили интернету — како да се заштитимо

© Pixabay"Ентер" кључ
Ентер кључ - Sputnik Србија, 1920, 12.06.2021
Пратите нас
Интернет није бесплатан. Плаћа се приватним подацима. Ако користимо неки од популарних претраживача интернета, пристанемо на услове коришћења неке апликације или прихватимо „колачиће“ неког веб-сајта — дајемо податке. Много тога о себи смо већ поделили са великим технолошким компанијама, а нисмо желели. Ипак, постоје начини да заштитимо приватност.
Технолошки гиганти који су направили претраживаче интернета и друштвене мреже живе од прикупљања и продавања наших података оглашивачима. Дозволили смо им да то чине онда када смо почели да употребљавамо њихове услуге, односно када смо пристали на њихове услове коришћења, које најчешће не прочитамо до краја или уопште.
С њима делимо име и презиме, локацију, имејл адресу, број телефона и још много других приватних података, чијим укрштањем може да се створи слика о нашим потребама, навикама и личностима. Томе бар делимично можемо стати на пут, а да притом не ограничимо много своје могућности на интернету. Треба да почнемо да користимо претраживаче и програме који поштују и штите нашу приватност и ограничимо приступ подацима онима које не желимо да заменимо.

Како да заштитимо податке и приватност

Стручњак за сајбер-безбедност проф. др Игор Франц за Спутњик предочава да ИТ професионалци имају посебан начин за прегледање интернета. Они, пре свега, користе програм „Виртуал бокс“ (VirtualBox), помоћу којег у оквиру свог рачунара „направе“ још један виртуелни. Потом у виртуелну машину инсталирају бесплатан оперативни систем, попут „Линукса“, у ком користе веб-прегледач и „сурфују“ интернетом без бриге да ће угрозити своје податке.
„Занимљиво је што је то посебан контејнер. Било шта да направимо у том виртуелном оперативном систему, не може да се одрази на нашу машину, наше податке. У сваком моменту можемо да га искључимо и обришемо све што смо користили. Може да се направи тако да кад год рестартујемо рачунар, он обрише све, тако да сваки пут приступамо интернету као нова машина, нема ’колачића‘ нити било чега другог. То је добро и за вирусе. Ако покренете вирус у тој машини — ником ништа. Пре свега зато што је тешко да се вирус изврши у ’Линуксу‘, а уколико се то догоди, он ће бити локалан, неће моћи да уништи ваше податке, вашем рачунару неће ништа да се деси“, појашњава Франц.
Мане тог приступа интернету су што је за његово примењивање потребан „јачи“ рачунар, с најмање четири гигабајта РАМ меморије и модерним процесором и што се прегледање интернета одвија мало спорије него обично, јер се „сурфује“ путем виртуелне машине.
„Виртуал бокс“ (VirtualBox) у оквиру вашег рачунара „прави“ још један, виртуелни, помоћу којег можете да „сурфујете“ без страха од хаковања и вируса
За анонимно „сурфовање“ погодан је „Тор“ веб-прегледач, који шифрује податке које шаљете и вишеструко лажира вашу тачну локацију, тј. „ај-пи“ адресу, тако да у дигиталном свету делује да сте на интернет прикључени у, рецимо, Немачкој или САД. Због тога га користе и криминалци.
Проблем с „Тором“ је што процес лажирања локације знатно успорава прегледање интернета. Сем тога, ако приступимо „Фејсбуку“, „Твитеру“ или неком другом веб-сајту који захтева да откријемо свој идентитет, коришћење „Тора“ као основног веб-прегледача је бесмислено.
Слично функционишу и „ви-пи-ен“ (Virtual private network) конекције, које шифрују податке које шаљете и „маскирају“ вашу локацију, приказујући уместо ње место где је смештен сервер фирме која вам пружа ту услугу. Закуп „ви-пи-ена“ за приватне сврхе кошта до 20 долара месечно.
Уколико се ипак одлучите за неки од популарних веб-прегледача, попут „Гугл кроума“, „Мозила фајерфокса“, „Мајкрософт еџа“ или „Сафарија“, имајте у виду да сви они штите вашу приватност на сличан начин, па је избор ствар укуса.

Како да претражујемо безбедно

„Гугл“ је најпознатији и најбољи претраживач, али је општепознато да прикупља и продаје наше податке оглашивачима. Да бисмо то избегли, потребна нам је алтернатива која нам даје приближно квалитетне резултате као „Гугл“, с минималним скупљањем података.
Франц открива да се у томе најбоље показао претраживач „Дак дак гоу“ (DuckDuckGo):
„Кад у ’Дак дак гоу‘ укуцате одређену претрагу, он ће вам дати резултате приближне онима које би вам дао ’Гугл‘. Међутим, ’Гугл‘ зна из које земље долазите, а ’Дак дак гоу‘ не. Ако укуцате ’кафићи у мојој околини‘, ’Дак дак гоу‘ неће знати која је ваша околина. Мораћете да унесете да је реч о околини Ниша, Београда, Суботице... ’Гугл‘ би вам аутоматски приказао те резултате.“
Сајтови које посећујемо углавном од нас траже да прихватимо њихове „колачиће“ (cookies), податке помоћу којих веб-сајтови памте на који начин их користимо и прилагођавају нам се сваки пут када их изнова посетимо, што је предност.
Мана је што се „колачићи“ чувају на нашим рачунарима без икакве заштите, а у себи могу да садрже корисничко име и лозинку за неки веб-сајт, ако смо пристали да их сачувамо приликом посете страници. Тиме наши приступни подаци постају лак плен за хакере. Другим речима, прихватање „колачића“ може да буде корисно, али и ризично.

Антивирус програм — неопходан

Да бисмо заштитили наше податке од хакера и вируса, неопходно је да инсталирамо квалитетан антивирус програм. Франц истиче да за пословну употребу ни случајно не треба разматрати бесплатне софтвере, док за кућну употребу могу да послуже ако се на рачунару не налазе важни подаци.
„Основна разлика између једних и других је у томе колико брзо ће бити у стању да детектују нови вирус. Ако се вирус појавио јутрос у седам сати, највероватније је да ће у току дана плаћени антивирус већ бити у могућности да га препозна. Ономе који није плаћен, сигурно ће требати до седам дана да у своју базу убаци нови вирус и да га онда проналази“, објашњава Франц.
По њему, већини „обичних“ корисника није потребан антивирус програм који се плаћа. Од бесплатних препоручује „Комодо“ (Comodo), „Авира“ и „а-ве-ге“ (AVG), а од оних који се плаћају „Касперски“ (Kaspersky), „Нортон“ и „НОД 32“. Цена антивирус заштите за један уређај (рачунар или мобилни телефон) за период од две године износи око 35 евра.
За пословну употребу неопходан је антивирус програм који се плаћа

Без одбране од друштвених мрежа и апликација

Ако користите неку од друштвених мрежа, али желите да престанете да делите своје приватне податке с њом, нећете се усрећити.
Франц објашњава да социјалне мреже узимају наше податке чим им приступимо. То је цена коју плаћамо за употребљавање платформи. Једини излаз је да престанемо да их користимо, али чак и да то учинимо, мрежама тј. компанијама ће остати подаци које смо до тада с њима поделили.
„Ми уопште не можемо да контролишемо шта, како и на који начин они прикупљају. Постоји неки уговор о коришћењу њихових услуга који нико никада није прочитао, има гомилу ситно написаних страна. Ми не можемо да испратимо шта конкретно од података они прикупљају. Чак и ако обришемо слике које смо некад поставили, оне се и даље негде чувају. Питање је само како ће они те податке користити и за коју намену, а шта све прикупљају о нама — апсолутно све“, напомиње Франц.
Слична ситуација је и са апликацијама за мобилне телефоне. Када их инсталирате, оне од вас траже да им дозволите да приступе различитим функцијама вашег уређаја, које често немају никакве везе с примарним сврхама апликација. Ако не дозволите, нећете моћи да их користите. Мораћете да нађете алтернативу, ако уопште постоји.

Предности дељења података

Дељење података с великим технолошким компанијама има и своје добре стране. Њихове услуге које користимо прилагодиће се нашим жељама и потребама — претраживачи ће давати квалитетније резултате, рекламе ће приказивати производе за које сте у последње време били заинтересовани...
„Ако желите да се храните здраво, па укуцате много пута ’здрава исхрана‘, следећи пут када будете претраживали, први огласи ће бити везани за оно што сте претходних месеци, недеља или година куцали. На основу тога, добићете много боље резултате. Што се друштвених мрежа тиче, ту апсолутно нема предности“, закључује Франц.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала