Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Неколико стотина деце у Србији званично не постоји

© Sputnik / Лола ЂорђевићПлишана играчка иза решетака
Плишана играчка иза решетака - Sputnik Србија, 1920, 12.06.2021
Пратите нас
Прописано је да се у матичне књиге рођених деца уписују на основу података родитеља, што значи да ако мајка нема личну карту, новорођенче остаје неуписано и званично не постоји.
Иако Устав Србије и међународне конвенције сваком детету гарантују право на упис у матичне књиге рођених одмах након рођења, у нашој земљи живи неколико стотина деце без имена и личних докумената, која због тога не могу да остваре ниједно право из области социјално-здравствене заштите. Осим што немају право на здравствену књижицу, не могу да добију ни родитељски додатак који по закону припада сваком новорођеном детету, као ни дечји додатак који добијају материјално угрожена деца, а не могу да буду уписана ни у основну школу – иако је осмогодишња школа законска обавеза за сву децу у Србији.
Ако имају довољно среће да им благонаклони директор школе „прогледа кроз прсте” и упишу се у школу, не могу да добију сведочанство о завршеном основном школовању јер немају лична документа. Због тога су правни стручњаци невладине организације „Праксис”, која се бави заштитом људских права и пружањем правне заштите маргинализованим групама становништва, упутили апел Министарству државне управе и локалне самоуправе и Министарству здравља да промене подзаконске акте који регулишу поступак уписа деце у матичне књиге одмах након рођења. Наиме, тим актима је прописано да се подаци о родитељима у матичне књиге рођених уписују на основу њихових личних карата и извода из матичне књиге рођених, што другим речима значи да дете не може да добије крштеницу ако његови родитељи немају личне карте.
„Свако дете мора бити уписано у матичну књигу рођених одмах након рођења зато што њихове мајке немају личну карту. Са овим проблемом најчешће се сусрећу припадници ромске популације које живе у неформалним насељима, који су најчешће правно ’невидљиви‘ и који се крећу у зачараном кругу сиромаштва, незапослености и социјалне искључености. Уколико се деца одмах након рођења не упишу у матичну књигу рођених, касније је неопходно да се воде посебни поступци у центрима за социјални рад, општинским органима управе или судовима. Ти поступци често могу бити дуготрајни и компликовани – у најбољем случају трају неколико месеци, а најчешће се „протегну” на више година – описује ситуацију Милан Радојев, правни координатор „Праксиса”, преноси Политика.
„У међувремену та деца бивају ускраћена за многа права која им по закону припадају. У недостатку здравствене књижице имају право само на ургентну медицинску заштиту и зависе од добре воље лекара да ли ће да прегледа њихово дете. Нама су се за помоћ обраћали родитељи којима лекари нису хтели да вакцинишу децу иако је имунизација законска обавеза државе. У живом памћењу ми је остало једно дете које је приликом пожара добило озбиљне опекотине и коме су лекари само санирали ране јер то спада у хитне медицинске интервенције, али је на операцију пластичног хирурга морало да чека годину и по дана зато што није имао здравствену књижицу“, додаје правни координатор „Праксиса”.
Наш саговорник истиче да су многобројне међународне организације, почевши од Европске комисије, преко Комитета УН за права детета, Савета за људска права УН и Комитета УН за људска права у својим препорукама указали Србији да се сваком детету мора омогућити упис у матичну књигу одмах након рођења и да је неопходно изменити прописе који то онемогућавају.
„Нема прецизних података о томе колико особа у Србији нема лична документа – последњи подаци УНХЦР-а говоре да неколико стотина људи није уписано у матичне књиге рођених, а међу њима је највише малишана. Истраживање које је Високи комесаријат УН за избеглице радио пре пет година показало је да осам одсто деце у ромским насељима млађе од четири године нема крштеницу, а с обзиром на то да „Праксис” већ 15 година води судске поступке како би људи без личних докумената били уписани у матичне књиге рођених, њихов број се прилично смањио. Међутим, и даље се рађају деца коју закони ове земље спречавају да буду одмах уписана у матичне књиге рођених, а уз мало добре воље надлежних органа овај проблем је могуће сасвим лако и брзо решити“, закључује Милан Радојев.
Прочитајте и:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала