Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Седи, узми ту књигу и читај! Хоће ли нас нови медији учинити поново неписменим?

Лажне вести - Sputnik Србија, 1920, 13.06.2021
Пратите нас
Већ данас многи људи имају проблем да испишу руком дужи текст, а писмо је постало угрожена врста. Ипак, верујем да ће текст, књига, пребродити кризу и подржати даљи развој наше цивилизације, као што је то чинила од изума писма до данас, посебно ако нашој деци кажемо оно што је Свети Августин чуо од гласова небеских: „Седи, узми ту књигу и читај!“
Овако Александар Луј Тодоровић, велики истраживач културе, стручњак у области електронских медија и професор на више домаћих и међународних универзитета одговара на питање „Да ли смо осуђени да поново будемо неписмени?“ које поставља у својој последњој књизи „Медијске индустрије“, објављеној у издању Клија.

Ко кроји наше жеље, потребе, навике и ставове?

Аутор нас је напустио прошлог лета, а о књизи која се може окарактерисати као енциклопедијско дело у којој су сажети и веома језгровито представљени сви важни аспекти медијских индустрија, од штампе и радија, преко филма и телевизије, све до интернета и видео-игара, односно свега онога што чини неизоиставни део наше свакодневице и кроје наше жеље, потребе, навике и ставове, разговарали смо с филмским и телевизијским редитељем, сценаристом и теоретичарем медија Станком Црнобрњом, рецензентом издања.

Грађанско новинарство, лажне вести и борба за кликове

Говорећи о масовним медијима, као важном елементу медијске индустрије, коју бројни аутори с разлогом називају и „индустријом свести“, Станко Црнобрња истиче да је информативни поредак суштински промењен у првим деценијама 21. века након појаве такозваног „грађанског новинарства“, које је, у други план ставило професионалне информативне редакције и, истовремено, донело енормну количину лажних и непроверених вести.
„Ми професионалци смо између те две крајности, и у тој борби за опстанак проналазимо разне производе, трендове, садржаје којима се грчевито боримо за публику, за кликове, за гледаност, за опстанак. У том свету заиста је изузетно битно да постоје медији који би могли да се назову јавним сервисима који нису комерцијални, јер њима руководи нека друга мотивација“, наглашава Станко Црнобрња.
Армагедон - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2021
Будућност страха: Визија света на ивици опстанка - са екрана се сели у наше животе

Може ли се избећи манипулација медија

Аутор књиге „Медијске индустрије“ Александар Луј Тодоровић, представљајући развој информативних медија, поставља питање о њиховој контроли и констатује да је немогуће да се медији ставе под контролу маса, јер су сувише хаотичне, те да су једина два могућа контролора средстава јавног информисања – органи власти и тржиште. Они, међутим, како упозорава аутор, крију обиље замки и начина да се манипулише медијима и истином.
„Срећна је околност, међутим, да уз та два инструмента постоји читава лепеза алтернативних медија који се управо рађају, делују и утичу на друштво преко интернета и друштвених мрежа. Знамо колико је Јутјуб постао утицајан, као и Твитер, откако га је Доналд Трамп употребио. Из тога је чак и изведен нови појам - 'алтернативна истина'. Потрага за истином која је, наводно, увек била главни циљ професионалног новинарства, сада је постала потрага за лажима, или за алтернативама, или за порицањима постављене истине. Прича о истини и лажи се подигла на висок ниво до те мере да смо се суочили и с оном страхотном речи цензура, што се давно није догађало тако отворено, дрско и као оперативни модус“, упозорава Станко Црнобрња.

Ми живимо у завери!

Према његовој оцени, пандемија је осветлила сукоб носилаца авангардних и конзервативних стремљења, који баратају једним те истим искључивостима проглашавајући се међусобно теоретичарима завере.
Апокалипса - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 30.04.2021
Трамп оживео дистопију: Русија и Кина имају своју визију будућности
„А ми живимо у време завере! Она је управо доказана у току пандемије, када је индустрија вести постала сама суштина бивствовања, јер су сви били затворени по кућама. У том периоду само су медији могли да помогну људима да некако дођу до колико-толико веродостојних информација, да виде шта им се уопште дешава. Многи су изгубили посао, многи су остали без икаквог упоришта у стварном животу и зато су се фактички преселили у виртуелне светове, оне које контролишу велике технолошке компаније“, наводи Црнобрња.

Свака част руским хакерима

Према мишљењу нашег саговорника, један од снажних противника стварања нових центара моћи, заснованих на технолошком напретку, представљају хакери, као „ултраавангардне групе“ које су много испред свог времена.
„То је свакодневно орање по систему и вађење кључних тачака, и то је вид конфронтације. Тај информациони рат се води пред нашим очима невероватно спектакуларно. Као човек из ове бранше морам одати признање руским хакерима колико су вешти, мада ни Кинези не заостају за њима, само имају другачији стил“, каже Црнобрња.

Слобода као скупа улазница за нови свет

Позивајући се на констатацију Александра Луја Тодоровића да данас живимо у свету у којем су информације главна сировина и да почивамо на индустрији у којој се оне препродају и размењују, Станко Црнобрња додаје да су информације данас постале и главно оружје.
А на питање како смо стигли до таквог света, Црнобрња одговара:
„Од када постоји, човек настоји да на подручју комуникација достигне савршенство, јер интуитивно зна да га то подручје води ка вештачкој интелигенцији, односно ка бесконачном животу. Трагајући за тим путем, који није могао бити другачији од проласка кроз дигиталну технологију, а потом и кроз плазма и друге технологије, човек ће створити потпуно нови свет на Земљи који неће имати никакве везе с оним од пре два века“.
Aпокалипса - Sputnik Србија, 1920, 29.04.2021
Приручник за будућност: Како су мрачне визије постале нова нормалност данашњице
Цена тог новог света ће, међутим, бити слобода какву данас познајемо.
„Управо се сада реорганизује свест о слободи, о којој много говори и парола из Давоса која је обишла свет милион пута: Нећете поседовати ништа, певаћете од среће! Да ли је то неки утопијски, капиталистички квазисоцијализам, или нека орвелијанска дистопија? То ће сазнати наша деца и њихови потомци и сналазиће се у томе као новом животном амбијенту који ће морати или да прихвате, или да нестану“, сматра Црнобрња.

Да ли смо осуђени да поново будемо неписмени?

Наш саговорник је, ипак, оптимистичан када је реч о новим генерацијама и њиховом односу према знању и информацијама. Коментаришући питање које Александар Луј Тодоровић поставља у књизи „Медијске индустрије“ – да ли ће генерације које сада постају пунолетне уопште имати потребу да листају новине, или да марљиво истражују интернет у потрази за дубљим сагледавањем одређених тема, Станко Црнобрња каже:
„Оно што је за масе, то је за масе. Од Аристотела до данас постојали су људи који су знатижељни и који су отркивали ствари, који су желели да у томе буду темељни. И тако ће бити чак и када људи постану киборзи, па чак и ако светом завлада вештачка интелигенција. Знатижеља и машта су незаустављиве, оне су врхунска одлика људских бића. Знамо да сада негде у некој собици неко вежба свирање виолончела 16 сати дневно или недељно. Тако ће бити и за 100, и за 200 година, виолончело неће нестати. Увек ће, као у научно-фантастичним филмовима постојати људи који читају књиге, који воле Шекспира“.
Хакер - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2020
Застрашујућа страна друштвених мрежа: Погубни утицај на свест савременог човека /видео/
Црнобрња, међутим, упозорава на то да је глобално друштво сада на раскрсници - да склизне у један врло тврди дистопијски свет, или да све те нове медијске индустрије преусмери више ка општем добру, а мање ка језивој трци за новцем и комерцијализацији.
Он указује на то да, примера ради, Хиндуси и Кинези имају више ђака који остварују врхунске резултате у школи од укупног броја младих које имају САД.
„Ми у тим елитама треба да видимо оно што ће мењати свет. И те елите сигурно неће бити искључиво комерцијално задојене, да јуре за милијардама долара. И у тим елитама ми треба да очекујемо неког новог Гандија, Нехруа, Рузвелта, Лењина...“, уверен је Станко Црнобрња.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала