У Србији најмање 40.000 људи нема воду за пиће, а 30.000 живи — без струје

© Depositphotos.com / RteeNattapongВода за пиће са чесме
Вода за пиће са чесме - Sputnik Србија, 1920, 13.06.2021
Пратите нас
У неформалним насељима Србије 40.000 људи нема приступ пијаћој води, а 30.000 живи без струје. Иако је пре око годину дана Заштитник грађана донео сет препорука за унапређивање услова за живот у тим насељима намењен јединицама локалне самоуправе и надлежним министарствима, до данас се много тога — није променило.
Према подацима из истраживања Kанцеларије високог комесара УН-а за људска права у Србији и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, у нашој земљи скоро 170.000 људи станује у неформалним насељима, која се налазе у више од 90 локалних самоуправа.
Истраживање „Мапирање подстанарских ромских насеља — према ризицима и приступу правима у Републици Србији“ показало је да око 40.000 људи живи без приступа пијаћој води, а око 30.000 без струје. Током пандемије, њихови услови за живот нису се значајно променили.

У Србији 40.000 људи без воде, а 30.000 без струје

Због тога је Иницијатива за економска и социјална права „А 11“ скренула пажњу јавности на тај проблем, поставивши билборде на четири локације у Београду: на углу Цвијићеве и Таковске, код Сава Центра и Чубурског парка.
„Најтежа ситуација је у насељима која се могу класификовати као сламови. То су насеља у којима ниједан становник нема приступ пијаћој води и електричној енергији. Половина укупног броја ових насеља су сламови. Они су најчешће формирани у урбаним срединама. У Београду има 102 неформална насеља, а нешто мање од половине тога су сламови. То су насеља у којима људи живе у импровизованим стамбеним објектима који нису изграђени од чврстог материјала“, предочава за Спутњик координатор за јавно заступање Иницијативе „А11“ Марко Васиљевић.
© Фото : Сања КнежевићУ Србији 40.000 људи нема приступ пијаћој води
У Србији 40.000 људи нема приступ пијаћој води - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
У Србији 40.000 људи нема приступ пијаћој води
На почетку пандемије, пре око годину дана, Заштитник грађана и Инцијатива „А 11“ посетили су десет неформалних насеља у неколико београдских општина: Kовину, Панчеву, Пожаревцу и Kостолцу. Тада је Заштитник грађана донео сет од десет препорука за јединице локалне самоуправе и надлежна министарства чији је циљ био да се унапреди стање у овим насељима, имајући у виду почетак неизвесне борбе са пандемијом.
Иницијатива „А 11“ је, због лоших услова за живот у неформалним насељима, у то време покренула поступак пред Европским судом за људска права, како би подстакла локалне самоуправе да обезбеде основне услове за живот у тим насељима.
„Након покретања поступка, београдска општина Чукарица je, у једном од највећих неформалних ромских насеља у којем су услови изузетно лоши, Чукаричкој шуми, где већ 20 година живе људи расељени с Косова који још нису стамбено збринути, обезбедила цистерну с водом која је у насеље дошла свега неколико пута, али се након тога с том праксом престало. То је један од примера који довољно добро илуструје однос надлежних према онима који су најсиромашнији и најугроженији“, истиче Васиљевић.
Из општине Чукарица за Спутњик кажу да воде рачуна о око 70 ромских породица које живе у том насељу, иако је оно нелегално, због чега је решавање инфраструктурних проблема Чукаричке шуме и других насеља са сличним мукама на територији Београда под надлежношћу Града.
„Раније смо довозили цистерну, у сарадњи с Водоводом, једном недељно. Међутим, они су успели да нађу нелегалне прикључке, којих сад има око 15 у насељу. Ми их редовно обилазимо и позивамо их на састанке и радионице које организујемо, везане за школу, здравство и све што се тиче Рома. Нажалост, они су нелегално прикључени и на струју“, каже млађа саветница за националне мањине и етничке групе Општине Чукарица Метија Кадријевић.
Како су из Општине додали, у протеклих годину дана нису могли да спроведу све планиране активности везане за неформална насеља због ситуације проузроковане вирусом корона.
© Фото : Сања КнежевићСтрују нема 30.000 људи у Србији
Струју нема 30.000 људи у Србији - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Струју нема 30.000 људи у Србији

Само пет општина спровело препоруке

Према информацијама које је Иницијатива „А 11“ добила од Заштитника грађана, до данас је по препорукама поступило само пет од укупно 174 локалне самоуправе, и то: Нови Сад, Љиг, Нишка Бања, Мало Црниће и Бољевац. То значи да је препоруке спровело само 0,3 одсто локалних самоуправа.
„Немамо потпуну информацију о томе у којој мери су поступили, да ли су испунили све препоруке или само неке од њих, док остале локалне самоуправе нису учиниле ништа у том погледу. Ми смо још на самом почетку пандемије контактирали Министарство за рад и друге надлежне институције и предлагали формирање тзв. трећег кризног штаба, који би био усмерен на помоћ и подршку онима који су најугроженији и најсиромашнији. Нажалост, није било слуха за тако нешто“, рекао је Васиљевић.
Поводом проблема људи који живе у неформалним насељима контактирали смо и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одакле су нам рекли да су за то надлежне локалне самоуправе. Ступили смо у контакт и с Градом Београдом, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Студија Мреже удружења локалних власти југоисточне Европе „НАЛАС“ из 2011. године показала је да се неформална насеља најчешће формирају у градским подручјима у Црној Гори, Србији и Турској, а потом и у Босни и Херцеговини и Албанији. С друге стране, Словенија, Бугарска и Молдавија не суочавају се с проблемом формирања неформалних насеља.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала