Могу ли главни играчи да деактивирају „темпирану бомбу“ на којој седи свет

Да свет седи на темпираној бомби, сматрају економисти Дојче банке, који оцењују да ће занемаривање раста инфлације и штампање новца без покрића гурнути глобалну економију у велику кризу. По оцени саговорника Спутњика, реч је ипак о претераним оценама, тим пре што главни играчи неће радити у корист своје штете.

У извештају економиста Дојче банке упозорено је да је штампање новца који се убризгава у економију без преседана, а да се истовремено игнорише раст инфлације, што може да доведе до великих економских последица у свету, можда већ 2023. године.

„Последица толерисања инфлације биће већи поремећај економске и финансијске активности него што би то било у случају да Фед коначно делује“, написали су економисти немачке банке која послује у више од 70 држава.

Шта ће урадити главни играчи

Професор банкарства на Београдској банкарској академији Бранко Живановић и директор у Економском институту Иван Николић сматрају да водеће централне банке у свету, америчке Федералне резерве (Фед) и Европска централна банка (ЕЦБ) неће дозволити такав сценарио.

Живановић за Спутњик указује на то да хиперинфлаторни сценарио највише зависи од кључних каматних стопа Феда и ЕЦБ-а, а те институције су, како подсећа, експлицитне у најави да кључне каматне стопе у скоријем року неће мењати. А оне су — никад ниже.

Лого америчких Федералних резерви.

© AP Photo / Andrew Harnik

И америчке Федералне резерве и Европска централна банка кључне каматне стопе држе на никад нижем нивоу и значајније промене по том питању не треба очекивати ни у наредној години.

Држаће их, како каже, чврсто заковане негде до другог квартала наредне године. ЕЦБ ће кључну каматну стопу чак држати у негативном знаку, на неких минус 0,50 одсто, док ће Фед своју гађати између нула и 0,25 одсто.

Професор банкарства сматра да су мали изгледи да се до краја 2022. ту нешто битније промени, а те референтне каматне стопе кључне две централне банке у свету одлучујуће утичу на кретање каматних стопа код осталих банака.

Много новца наштампано, али...

С обзиром на то да тек половином следеће године каматне стопе могу да иду на позитивне нивое, он не види простор да може доћи до хиперинфлаторних сценарија нити до драматичног раста цене финансијских ресурса.

„Чињеница је да је много новца наштампано, али је и чињеница да он више не иде директно привредним субјектима, што би се одражавало на цене. Он се више задржава у структури финансијског тржишта. Значи, банке наштампају своје обвезнице, централне банке то откупе, оне дају ниске каматне стопе и тај новац остаје на финансијском тржишту. Само се део прелива директно пословним клијентима и иде кроз кредитне канале“, објашњава Живановић.

Он зато сматра да наштампани новац, без обзира што је у толикој количини, неће створити инфлацију на нама познат начин. У прилог томе он напомиње да на кључним тржиштима, какво је тржиште аутомобила, инфлације нема или је нема у видљивој мери.

Штампање долара

© Depositphotos.com / Doomu

Много новца је наштампано за помоћ привреди, али је већи његов део задржан у структури финансијског тржишта него што је отишао директно привредним субјектима.

Неће дозволити дестабилизацију долара

„Није реално да америчке Федералне резерве ни после 2023. дозволе инфлаторна сценарија која ће водити САД у вишегодишњу инфлацију, јер би то прилично дестабилизовало долар, пре свега, у односу на јуан, јен и источне валуте. То би прилично дестабилизовало кључну трговачку интернационалну валуту која бескаматно кредитира јавни дуг и бескаматно на дуги рок рециклира амерички долар. Нисам сигуран да ће они такву ствар дозволити“, истиче наш саговорник.

Поготово што би то, како додаје, девастирало цене акција њихових компанија.

Ни хиперинфлацију

Он сматра да ће у случају прегрејане привредне експанзије, посебно услед скока цена енергената, транспорта, сировина... тај наштампани квантум новца од стране Феда и ЕЦБ-а они поништавати, повлачити новац из оптицаја, а кључне каматне стопе ће повећавати. Редуковаће се кредитна активност банака и свакако ће бити спречена хиперинфлација, истиче Живановић.

Са каматама ће, несумњиво, порасти и цена јавног дуга, али он нема дилему да се сада када камата готово да нема, треба задуживати.

„Али у томе треба имати меру. Наш јавни дуг још није алармантно висок, а с друге стране, мере подршке привреди су одржале пристојан ниво економске активности и запослености и свакако би цена била много већа да се нисмо задуживали. Ту идемо у корак са временом и са светом и наш дуг није ескалирао у односу на многе земље у свету“, каже професор Београдске банкарске академије.

По његовој оцени, разлога за страх немамо, али свакако морамо бити опрезни, јер ће цена јавног дуга умерено расти.

Раст цена као нужно зло

И Николић сматра да је инфлација нужно зло у овом тренутку. Логично је, каже, да је током пандемије поремећени ланац снабдевања произвео несташице одређене робе, што је утицало на поскупљење, односно подстакло инфлацију.

„У овом тренутку и даље је став ЕЦБ-а и Феда да ту политику подршке привреди и њеног опоравка треба наставити. Они и даље не изражавају забринутост у мери да би то био довољан разлог да се од те политике одустане“, истиче наш саговорник.

Николић напомиње да они још нису задовољни опоравком привреде, да су резултати првог тромесечја показали да су многе земље, чак и еврозона, забележиле рецесију и да се тек у другој половини године очекује битнији опоравак.

Шефица ЕЦБ Кристин Лагард је најавила да ће сигурно до пролећа идуће године бити настављено са експанзивном монетарном политиком како би се помогло привреди чланица ЕУ.

Наставља се са олакшицама и у 2022.

Он подсећа да је шефица ЕЦБ-а Кристин Лагард управо потврдила да ће до пролећа идуће године бити настављено са садашњом експанзивном фискалном и монетарном политиком, која подразумева олакшице на тржишту новца.

„Пратиће се ефекат обимног пакета помоћи у ЕУ. До краја године они би финансијским тржиштима из Фонда за опоравак ЕУ требало да испоруче 13 одсто пакета подршке. То ће бити нови подстицајни ефекат по економију и могуће је да ће опет имати негативне последице на инфлацију, али шта је ту је“, истиче овај економиста.

Очигледно је, како каже, да се тренутно вага између инфлације и привредног раста и да је тежиште дефинитивно и даље на расту.

А ако дође до необуздане инфлације, зна се како се то решава — заоштравањем монетарне политике и рестриктивнијом фискалном политиком, закључује Николић за Спутњик.