Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Новине у пореској политици — запошљавање младих које дугорочно мења Србију

CC0 / Pexels / Мушкарац броји новац
Мушкарац броји новац - Sputnik Србија, 1920, 17.06.2021
Пратите нас
Најављене промене у пореској политици које се односе на младе људе, свакако ће допринети њиховом већем запошљавању, али ће и дугорочно утицати на наше друштво, утолико што ће са другим подстицајним мерама допринети да мање младих људи напушта Србију у потрази за послом и бољом платом.
Уз ограду да ће конкретније и више моћи да се каже тек када измене које је најавио председник Србије Александар Вучић буду преточене у законске одредбе, почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић сматра да је реч о подстицајним мерама за запошљавање младих које су на фону онога што су и послодавци и синдикати још раније тражили.

До запошљавања младих уз пореске олакшице

Једна од три најављене мере је укидање обавезе плаћања годишњег пореза на доходак грађана за људе млађе од 40 година. Реч је о екстрапорезу који измирују једном годишње они чија су примања већа од троструког износа просечне зараде и тај порез износи 10, односно 15 одсто, зависно од висине прихода.
Друга је да би зараде оних који се први пут запошљавају биле ослобођене плаћања 70 одсто пореза и доприноса и то на три године. Услов за послодавца је да им је зарада најмање у висини просечне плате и да током те три године не смањује број запослених.
CC0 / пиксабеј / Колеге, тим
Колеге, тим - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Колеге, тим
Млади ће лаше до првог посла ако послодавац буде ослобођен 70 одсто плаћања пореза и доприноса на исплаћену просечну плату у Србији.
Исто толико би било ослобађане плаћања пореза и доприноса на зараде запослених који раде на пројектима истраживања и развоја.
„Сами послодавци су избегавали да приме младе људе на први посао с обзиром на то да они у нашим условима немају довољно праксе, тако да је ово стимуланс за послодавце да га мање кошта новозапослени почетник. С друге стране, он може да му дâ и већу зараду с обзиром на то да има мањи трошак у бруто плати“, каже Атанацковић за Спутњик.

Јасна рачуница

Рачуница је једноставна. Просечна нето зарада у Србији је тренутно нешто изнад 65.000 динара. Ако би почетник имао плату мању од те, на пример 60.000 динара, уз издвајања за порезе и доприносе која износе 60 одсто, послодавца би то коштало 36.000 динара. Уз умањење за порезе и доприносе од 70 одсто на исплаћену просечну плату пак издвојио би тек око 12.000 динара.
То је, истиче Атанацковић, свакако једна од подстицајних мера запошљавања младих, а на питање да ли би послодавцима била прихватљива ова рачуница, он каже да треба видети какву ће законску форму то добити.
Он каже да већ годинама апелују да се смање захватања из зарада, сматрајући да ће тако бити много више пријављених радника и да ће онда њихове плате које се пријављују бити веће. С обзиром на висину пореза и доприноса најчешће се не пријављује пуна плата, него она буде умањена и на то се издваја за порезе и доприносе, а остатак послодавац исплати у кешу, истиче наш саговорник.

Од помоћи и социјалне карте

„Ако се на овај начин стимулише просечна зарада, онда је то то. Стимулише се пријављивање зарада на које се плаћају порези и доприноси и тако прикупљени новац у буџет ће бити већи, с тим што ми очекујемо да се примени Закон о социјалним картама и да се томе прилагоди начин плаћања“, каже почасни председник Уније послодаваца.
За разлику од нас где је пореска стопа за све иста, у западној Европи је пореско оптерећење различито, зависно од тога, на пример, да ли је запослени самац, или има четворочлану породицу. Тамо се води рачуна да се не опорезује на исти начин неко коме је потребно више новца да би издржавао породицу, каже Атанацковић.
Ослобађање од плаћања екстрапореза за млађе од 40 година и улагање тог новца у ширење посла стимулисало би успешне да остану у Србији и отварају нова радна места.

Ветар у леђа да развијају посао

„Код мере која се тиче неопорезивања годишњег прихода за млађе од 40 година, то се односи, пре свега, на оне који имају за наше услове велика примања, како би били стимулисани да остају овде, да не траже посао у иностранству“, објашњава наш саговорник.
Они би добили ветар у леђа тако што би средства која би отишла на плаћање екстрапореза уложили у развијање посла, па тако и у запошљавање нових људи. Процене пореских стручњака су да је таквих који плаћају екстрапорез између 20 и 30 хиљада.
Ослобађане плаћања пореза и доприноса на зараде запослених који раде на пројектима истраживања и развоја, Атанацковић види као помоћ запошљавању младих који се баве науком како не би одлазили из земље.
То што се прави разлика међу запосленима, што неко има више пореских олакшица, он сматра логичним. Дугорочно гледано, могло би да има позитивне последице по друштво уопште уколико би млади овде остали да раде и да се баве научно-истраживачким радом. Србија, како напомиње, не може да конкурише платама које се остварују у неупоредиво богатијим земљама, али може да направи одређене разлике.
Зато Атанацковић сматра да су најављене пореске промене добродошле, и за послодавце, и за запослене.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала