У чему је тајна „Вождових јагода“

Пољопривредно газдинство „Вождове јагоде“ налази се у селу Стојник код Аранђеловца. Горан Ђаковић, инжењер пољопривреде и власник и уредник часописа „Агробизнис“, а од скора и саветник за медије министра Бранислава Недимовића је произвођач јагода. На 1,2 хектара пре три године засадио је четири сорте јагода, од чега је под пластеницима 10 ари.

Ђаковић за портал Плодна земља открива тајне свог пољопривредног умећа и зашто су јагоде које он производи тако специфичне.

„У пластеницима смо почели бербу 15. априла, а очекујемо да се целокупна берба заврши 15. јуна. Ове три године, колико се бавим производњом, заправо су огледне. Експериментишемо, уводимо и новине. Битно је као и за све ослушкивати своју производњу и засаде и онда грешке нема“, прича Горан.

На имању које је овај Ваљевац купио, ужурбано је. Марљиви берачи пажљиво кидају са вреже црвени плод, мирише њива на тек убране јагоде. Берба јагода се обавља ручно у раним јутарњим сатима или по подне у данима када нема кише. Између редова простор са травом, који се по потреби коси косачицом. Ту су и кокошке. Нема инсекта ни штеточина, све се на природан начин реши.

Свака од четири сорте јагоде има своју специфичност. Клери је стандардна међу сортама. Има средње рано време када сазрева. Првих годину до две је крупнија, трећу ситнија, а одликује је одлична сласт и за прераду је идеална, било да је реч о слатку, соку или џему. Алба је сорта која је настала крајем прошлог века у Италији, поседује добру отпорност према болестима. Веома је цењена јер је принос по једној биљки већи од просека. Налази се у групи ранијих сорти по времену дозревања (крај априла и почетак маја). Погодна је за транспорт и одликује је леп сјај плода.

„Овогодишњи род јагода је изузетно квалитетан упркос кишама које су је пратиле у првим недељама бербе. За Стојник је карактеристично да киша пада само кад нигде у околини не пада. Буде кише у Крагујевцу, Аранђеловцу и Младеновцу, а у Стојнику не. Специфична ситуација је да можемо да беремо јагоде и када други не могу, а посебност овог локалитета је да након падавина обавезно почне да дува ветар који помогне да се земљиште просуши и да за неколико сати поново почне берба“.

Засад јагода

CC0 / /

Овогодишњи род јагода је изузетно квалитетан упркос кишама које су је пратиле у првим недељама бербе.

Сорта Квин Елиза има крупноћу и сласт и просечан род за јагоду, док је Сибила била јако рано за бербу пристигла, али је имала нешто мањи род у трећој години. И даље је краси изузетно крупни плод.

„Улагања у производњу јагода нису висока. Са минималном заштитом и прихраном биће постигнут род од десет тона по хектару. Рачуница показује да се уложи једна тона да би се добило десет, а да на трошкове бербе оде скоро половина“.

Ево и рачунице. Дневнице за бераче износе 2.500 динара, они су ангажовани тридесет дана бербе. У просеку сваки дан буде по осам берача, што у укупном збиру износи (8×75.000 динара) 600.000 динара односно половина вредности рода. У почетку бербе као и на крају један берач може да убере око 40 килограма, док у јеку сезоне и до 100 килограма.

Јагоде у засаду

CC0 / /

Кад прође берба у плану је да се парцеле где су биле јагоде „одморе“ две године. Следи раскрчивање леја и садња на друге две парцеле.„Јагода увек има тржиште. У нашем случају је то Београд, Ваљево и Аранђеловац. Житељи Аранђеловца иначе су већ навикли на ’Вождове јагоде‘ јер их у ’Фортуна‘ маркетима могу купити у паковањима од 500 грама. Имамо и директне купце, реклама од уста до уста. „Вождова јагода“ је слатка, изузетно погодна за прераду. Сласт је одлична и чиста је, није било трулежи, чак смо је и мање штитили од трулежи у поређењу са прошлом годином. Цена јагоде је између 150 и 200 динара, без обзира да ли је купац у Београду, Ваљеву или Аранђеловцу. Продаја је на гајбе. Буквално како смо продали јагоде, следећи купац је био неко ко је пробао те јагоде. У односу на пијачне цене, наше јагоде буду скупље за двадесетак динара“.

Кад прође берба у плану је да се парцеле где су биле јагоде „одморе“ две године. Следи раскрчивање леја и садња на друге две парцеле. На овим где су биле јагоде засејаће луцерку или жито. Препорука је да се после три године гајења јагода пређе на другу културу барем годину, управо због болести и штеточина.

„И нови засади јагоде биће од ове четири сорте, с тим да ће Алба бити доминанта јер се показала са слашћу и крупноћом, иако за њу није то карактеристично. Ту сласт смо постигли захваљујући томе што смо користили велику количину стајског ђубрива у првој години приликом подизања засада. Ту је око 80 кубика по хектару згорелог стајњака. У јулу се земљиште припрема за садњу и тада морају да буду развучене фолије, а јагода се сади прве недеље августа. За јагоду је важно да се обезбеди довољна количина воде, наводњавање је потребно стално. Чак и када је падала киша, један дан се мора наводњавати, фолија не дозвољава да земља прими сву количину кише која падне на земљу. Киша значајно допринесе, направи добру влагу у ваздуху, у простору около, али код корена мора да буде доста воде“.

Јагоде

CC0 / /

Улагања у производњу јагода нису висока. Са минималном заштитом и прихраном биће постигнут род од десет тона по хектару.Оно на шта се такође мора да се обратити пажња је да су јагоде добро проређене, јер стварају велики бохор, а што умањује род.

„Ако имате добре раднике који то знају како да ураде и прате упутство произвођача, онда се то може постићи“, каже Горан док жури да крене на пут ка Ваљеву како би купцима одвезао 400 килограма јагода, који га чекају како би што пре почели да праве сласни сок.

Прочитајте и:

• Прича о бијелопољском газди Глигу, једном од највећих воћара с прве половине 20. века /фото/
• Кад снови постану збиља: Љубичаста поља Фрушке горе и успех једног студента /фото/
• „Нешто се десило са трешњама“: Произвођачи немају објашњење