Где ће бити нова Лука Београд: У игри су две локације

Тражи се локација за нову луку Београд а две су издвојене као потенцијалне, каже министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић.

Момировић наводи да ће ресорно министарство уложити око 380 милиона евра у велике инвестиције у водном саобраћај и у безбедност пловидбе.

„Имамо комуникацију са Европском инвестиционом банком која ће нам бити партнер и очекујемо да до краја године завршимо тај део анализе и да можемо у 2022. да кренемо у изградњу луке у Београду која ће бити највећа лука у југоисточној Европи“, рекао је Момировић.

На седници скупштинског Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације у Чортановцима, на којој је представио информацију о раду ресорног министарства, Момировић је рекао да се ради на пројектно-техничкој документацији за луку Сремска Митровица, Богојево и Прахово.

„Наш план је да у децембру 2021. кренемо да радимо ове три луке“, каже Момировић.

Подсетио је да је луку Нови Сад приватизовао конзорцијум „ПиО Портс ФЗЕ“ којим управља ДП Ворлд из Уједињених Арапских Емирата, за кога наводи да је трећи највећи светски лучки оператер и власник луке у Констанци.

Најавио је да су планиране и велике инвестиције и у „Ђердап 1“ и у „Ђердап 2“.

Када је реч о ваздушном саобраћају, Момировић је рекао да стратешко опредељење подршка националном оператеру „Ер Србији“, за коју каже да је већ годинама једна од најјачих регионалних компанија.

„Доста смо га субвенционисали, то је изазивало контроверзе у јавности, на крају смо све то реализовали. Направили смо велики успех у комуникацији са једним од највећих аеродромских оператера ’Вансијем‘“, рекао је Момировић.

Навео је да ће уговор о концесији са „Вансијем“ омогућити инвестиције од 750 милиона евра у наредним годинама.

„Београдски аеродром ће доживети такву реафирмацију и план је да се обим путника повећа четири пута у односу на 2019. годину", каже министар.

Навео је да је пандемија вирус корона највише погодила саобраћај, да се многи планови сада преиспитују, али и изразио задовољство што „Ванси“ не преиспитује своје инвестиције, него је овај период искористио да уради додатне грађевинске радове.

„Ми дајемо снажну подршку. Уверен сам да ће ’Ер Србија‘, која је све време имала директан лет Београд–Њујорк, чиме је оснажила своју репутацију, бити један од највећих авио-оператера у Европи“, каже Момировић.

Навео је да није запостављена ни локална авио-инфраструктура и да је у плану да се ове године крене у инвестицију како би се у наредне две године изградио и реновирао аеродром у Нишу.

Каже да ће аеродром у Нишу бити три пута већи него што је сада и да ће бити потпуно реновиран постојећи део.

„У процесу смо пројектовања, очекујем да ћемо до краја године кренути у радове. Аеродром ће изгледати модерно, он ће бити за регион један аеродром средње величине, за Европу то ће бити један мали аеродром. Очекујемо да ћемо имати око милион и по путника“, рекао је Момировић.

Додао је да ће тај аеродром постати центар ваздушног саобраћаја и за централну Србију и за Северну Македонију, Бугарску и Албанију.

„Уложићемо одређена средства да подржимо и аеродром Морава. Заједно са СДПР-ом смо нашли један модел и за аеродром Поникве, да један добра део изградимо као индустријску зону, па да тај аеродром онда сутра добије своју афирмацију у неким другачијим околностима“, рекао је министар.

Најавио је и подршку за аеродром у Крушевцу, али не као комерцијални аеродром, него за локални саобраћај.

„Видећемо како се буде Крушевац развијао наредних година, можда ће се остварити потреба за аеродром који ће се користити у комерцијалне сврхе у неком обиму. Не желимо да ускратимо могућност развоја ниједном делу Србије“, поручио је Момировић.

Министар је на седници скупштинског одбора говорио и о изградњи ауто-путева, међу којима је деоница Прељина-Пожега, као и о значају пруге Београд–Будимпешта.

Напоменуо је да је Београдски метро, иако локални, пројекат од националног значаја.

„У новембру крећемо радове на депоу, планирано је да се прва линија заврши 2028. и друга 2030. године“, рекао је Момировић.

Нагласио је да је од највећег приоритета и изградња комуналне канализационе инфраструктуре и постројења за пречишћавање вода, за шта је, каже, опредељено 3,5 милијарде евра у наредних пет година.

Скупштински одбор је на крају расправе усвојио информације о раду Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за период од октобра 2020. до марта ове године.

Прочитајте и:

• У току испитивање тунела и мостова - следи генерална поправка пруге
• Новина на тржишту некретнина у Србији: Циљ - заштита
• Закупац Светог Стефана преноси бизнис у Србију