Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Најутицајнији Латиноамериканац који је сумњао у стварност

© AP Photo / Eduardo Di BaiaХорхе Луис Борхес
Хорхе Луис Борхес - Sputnik Србија, 1920, 19.06.2021
Пратите нас
Три и по деценије после смрти Хорхеа Луиса Борхеса, једног од најзначајнијих писаца 20. века, дело генија из Аргентине и данас инспирише и утиче на светску књижевност, као што је било и за његовог живота.
Хорхе Луис Борхес, један од највећих аргентинских и латиноамеричких књижевника, преминуо је 14. јуна 1986. године у Женеви. Гојко Божовић, песник, књижевни критичар, есејиста и издавач, каже да је Борхес утицао на књижевност свог времена и у локалним и у глобалним размерама и додаје да је у модерној књижевности тешко наћи писца који је био толико утицајан и за свог живота и после смрти.
Иако су Борхесова слава и утицај данас нешто мањи него што су били осамдесетих или током деведесетих година, читава поетика постмодернизма изашла је из Борхеса, али и „неколико других могућности за којима су трагали модернизам и постмодернизам, као и поетике које су дошле после њих“.

Коефицијент сумње у савремени свет

Реч је с једне стране о апсолутном поверењу у књижевност, у језичку игру и способност причања прича и то да ће нас приче довести до потпуног разумевања, али и да ће нам конструисати једну неопходну и драгоцену слику света, а са друге, о поверењу у машту која ће бити „толико уверљива и веродостојна, да ћемо више веровати у њу него у стварност“.
„Можда би нам Борхес данас био неопходан због обе те карактеристике, и поверења у књижевност, јер је оно данас тако много пољуљано, а са друге стране, поверења у машту, могућност производње уверљивих и прецизних слика, јер смо окружени многобројним сликама и помало смо одустали од своје истински људске способности да сами стварамо слике“, каже Божовић.
Додаје да би нам Борхес могао бити важан и због многих других одлика његове литературе, између осталог, да верујемо да „књижевност своје достојанство чува не уступајући право ниједном другом жанру, дискурсу, или врсти моћи“.
„Борхес је уносећи тај преко потребни коефицијент сумње у питања стварности, историје и мишљења, показао колико и стварност и историја и мишљење јесу не само пролазни, променљиви, него и у многим случајевима и неаутентични. Савремени свет је свет који морамо суочити са сумњом на коју нас је научио Борхес“, сматра Божовић.

Киш против Борхеса — чињенице против фикције

Према његовим речима, неколико генерација српске књижевности веома много дугује Борхесу, пре свега писци који су се појавили осамдесетих година, јер читава постмодерна српска проза суштински проистиче из Борхеса или пак стоји у дијалогу са њим.
Међутим, писац епохе с којим је у најснажнијем дијалогу био Борхес је Данило Киш, који је свој породични циклус, „Гробницу за Бориса Давидовича“, „Енциклопедију мртвих“ и „Лауту и ожиљке“ засновао у једној врсти полемичког, али и посвећеничког дијалога са Борхесом.
Данило Киш на једном месту каже да се историја светске књижевности и приповетке може поделити на ону до Борхеса и на ону која је писана после њега.
Киш на једном месту каже да се историја светске књижевности и приповетке може поделити на ону до Борхеса и на ону која је писана после њега, подсећа Божовић и додаје да Киш пре свега мисли на поетику и саму технику приповедања. С друге стране, у својим интервјуима и поетичким есејима Данило Киш наводи разлику између своје и књижевности Борхеса.
„Киш каже како је Борхес своју супериорну технику, бриљантну иронију, језик и умеће приповедања посветио питањима која јесу у домену маште, имагинације, више могућег него што је стварно, а да је кључна разлика између његове и Борхесове књижевности у томе што Киш своју литературу заснива на чињеницама, документима, на стварном, дубоко проживљеном искуству и да заправо истински изазов види у том изазову чињеница и фикције, имагинације и докумената. Борхес је веровао да и стварност и чињенице јесу фикционалне, измишљене и помало нестабилне, а савремени догађаји му у много чему иду у прилог“, сматра Божовић.

Најутицајнији Латиноамериканац

На питање ко је био највећи писац у „латиноамеричком таласу“, Божовић одговара да је тешко то рећи, јер је тај талас дао неке од највећих писаца модерне књижевности, од Маркеса, Фуентеса, Кортосара и многих других „који су у своје време, а и данас су, живи део модерне светске књижевности“.
„Борхес је од свих њих можда најутицајнији и можда је највише донео иновација на плану форме, истраживања теме и самог садржаја. Његова техника приповедања се у много чему разликовала од других писаца његове генерације и та промена на структури текста је оно по чему је Борхес био утицајан у своје време, а тај утицај се, макар можда био и мање видљив, осећа и до данашњег дана“, каже наш саговорник.
Без обзира на утицај и славу, Борхес није добио Нобелову награду за књижевност, а Божовић сматра да би он више значио Нобеловој награди, него што би она значила њему.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала