„Звезда у успону“: Кина кренула у освајање свемира, може ли да парира — Русији и Америци

Кина је протеклих година кренула у „освајање“ свемира. То најбоље показују лансирања космичких бродова с људском посадом или роверима, постављање телескопа на Месец и решеност те земље да до 2022. оформи свемирску станицу. Брз је темпо којим напредује, али да би могла да парира Русији и Америци, Кина мора да постане технолошки иновативнија.

Последњи кинески свемирски подухват је лансирање летелице „Шенџоу 12“, које је обављено у четвртак. Кина је летелицом послала своју прву мисију с људском посадом у свемир после скоро пет година.

У најдужу кинеску свемирску мисију до сада полетела су три астронаута, који ће у свемиру остати три месеца како би радили на спровођењу амбициозног плана завршетка свемирске станице до краја следеће године.

Кина у „походу“ на свемир

Научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду проф. Лука Поповић за Спутњик каже да је Кина у протеклих 15 година направила огроман искорак у космичким истраживањима и програмима и да је на том пољу — „звезда у успону“.

„Лансирање посаде у свемир је нешто што је веома изузетно и што показује да ће они у будућности бити веома озбиљни играчи поред НАСА, Европске и Руске свемирске агенције. Кинези су самостално кренули. За мене и моје колеге са Запада је било откровење када смо наишли на рад од пре седам, осам година, који је показао да је кинески телескоп на Месецу радио истраживања. То је било прво што је указивало на успон Кине у тој сфери“, предочава Поповић.

Кинески астронаути пред полетање у свемир

© REUTERS / Carlos Garcia Rawlins

Кинески астронаути пред полетање у свемир

Русија и Америка — космичке силе

Доцент на катедри за астрономију Математичког факултета у Београду Душан Марчета слаже се да је Кина протеклих година значајно напредовала у области космичких истраживања, али сматра да су Русија и Америка и даље у великој технолошкој предности у односу на ту земљу.

„Очигледно је да их у последње време Кинези сустижу не само у квантитативном, већ и у квалитативном смислу. Они напредују у различитим областима космичког програма, попут орбиталног, у смислу изградње њихове свемирске станице у Земљиној орбити. Ту су и лунарни и програми у дубоком свемиру, на Марсу. Кинези су свесни свог заостајања и покушавају да на свим пољима космичког простора надокнаде недостатак. Ипак, чињеница је да они и даље нису, нити ће, по мојој процени, у блиској будућности постати лидери у истраживању космоса“, истиче Марчета.

Како каже, тешко је проценити када ће Кина достићи ниво Русије и Америке, па и Европе и Јапана на том пољу, јер та земља и даље унапређује технолошка достигнућа других космичких сила. Да би била кључан „играч“ у тој области, Кина мора да постане најиновативнија.

Велики технолошки капацитети

Ипак, Поповић скреће пажњу на велике технолошке капацитете Кине и њену доследност у остваривању циљева у области истраживања свемира:

„Они су способни да самостално лансирају космичке бродове. Знамо да је то проблем. Ако хоће да праве свемирску станицу или да имају телескоп у орбити, то значи да су напредни у технолошком смислу. Ја сам причао с директором пекиншког Института за астрономију и астрофизику ’Кевли‘ и кад је говорио о плановима за лансирање телескопа у орбиту, он је рекао за колико ће месеци то бити, а ја сам, пошто знам да ту има проблема, у шали додао и за колико сати. Он је на то озбиљно одговорио: ’Да, и толико сати‘.“

Марчета истиче да свакако треба обратити пажњу на одговор других великих сила на кинеску експанзију на космичком тржишту.

„Што више конкуренције, то више резултата, па се у наредном периоду можда може очекивати интензивирање неких атрактивних програма за широке масе, попут поновног слања људске посаде на Месец. То је нешто што може да буде глобални резултат уласка новог ’играча‘ на тржиште“, напомиње Марчета.

Подсетимо, „Шенџоу 12“, што значи „Божански брод“, трећа је од 11 мисија потребних за завршетак кинеске свемирске станице до 2022. Кина је започела изградњу свемирске станице крајем априла лансирањем модула „Тијенхе“, првог и највећег од три на станици који је Кина самостално развила. Налази се на око 380 километара изнад Земље и на њему ће боравити трочлана посада „Шенџоуа 12“.

Кинески ровер „Џуронг“ на површини Марса

Осим тога, Кинеска национална свемирска управа (ЦНСА) почетком јуна је објавила слике са Марса, где ровер „Џуронг“ од 15. маја истражује површину планете и тражи трагове воде или леда који би могли да помогну да схватимо да ли је икада било живота на Марсу.

Такође, Кина је у априлу саопштила и да ће одржати дискусију о прављењу одбрамбеног система против астероида који пролазе близу Земље.

Уз то, та земља је у марту потписала меморандум о сарадњи с Русијом у формирању свемирске истраживачке станице на Месецу. Стварање руско-кинеске научне станице на Месецу биће реализовано у три фазе до 2035. године.

Кина је последњих година истраживање свемира означила као приоритет, с циљем да се направи програм који ће омогућити на хиљаде свемирских летова годишње, док би до 2045. године на десетине хиљада људи требало да напусти земљину атмосферу у туристичком аранжману.

Сазнајте: Ко је једини Србин који већ пет година у Кини ради на највећем радио телескопу на свету

Прочитајте још:

• Успешно лансиран кинески „Божански брод“ /видео/
• Кина објавила слике Марса /фото/
• Шта се „кува“ на Месецу: Откривени детаљи изградње руско-кинеске лунарне станице