Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

САНУ против руководства Музеја жртава геноцида

CC BY 2.0 / Wikipedia/Jorge Láscar / Зграда Српске академије наука и уметности у Београду
Зграда Српске академије наука и уметности у Београду - Sputnik Србија, 1920, 20.06.2021
Пратите нас
Одељење историјских наука САНУ послало је допис Извршном одбору САНУ у вези са „покушајима систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и НДХ у Другом светском рату“. Одељење наводи да се у томе „истакао Музеј жртава геноцида“ и пита Министарство културе је ли „упознато с тим да је на чело Музеја поставило неквалификованог човека“.
Саопштење Одељења историјских наука преносимо у целости:

„О једној нечасној ревизији историје

У последње време сведоци смо једне нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату. Све до недавно, такав однос према пострадалом становништву у НДХ (Србима, Јеврејима и Ромима) имали смо прилике да видимо у многим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман.
Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ у Историјском музеју Србије. - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2021
Отворена изложба посвећена јасеновачким мученицима /фото, видео/
Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је, због чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда усташким страдалницима, као ‘кровна установаʼ истакао Музеј жртава геноцида. Непосредан повод што се Одељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је новоименовани директор Музеја, чак и пре именовања, најавио да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник на тој дужности и председник Управног одбора те установе. Најпре осудивши усташке злочине, истакао је да је ʻнаша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичкаʼ, те да тај логор, чији је број жртава проценио на 122-130 хиљада, ‘користимо за препуцавањаʼ и ʻсви заједно манипулишемо жртвамаʼ. Наведена изјава у духу је већ познатих његових ставова, укључујући историографски неутемељену одбрану Јосипа Броза од неразјашњеног односа који је имао према Јасеновцу, као и тврдње да ʻмладима (али очито и онима мање младим) данас треба једно озбиљно ресетовање колективног сећањаʼ, будући да су га последњих ʻтридесет мучних шовенских година замаглили и мистификовали управо националистички историчари обеју страна. Уз благослов политичке врхушке, наравноʼ.
Одељење историјских наука мора отуд да постави питање Министарству културе Србије да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човека, који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањују жртве почињеног геноцида?
Дејан Ристић, историчар, некадашњи управник НБС - Sputnik Србија, 1920, 13.05.2021
Србе сабрати око сећања: Нови директор Музеја жртава геноцида открива за Спутњик свој први потез
Када би покушаји преиспитивања броја жртава и њиховог смањивања били засновани на поузданим изворним подацима, нико не би имао разлога да се супротставља таквим намерама. Међутим, нови поуздани историјски извори нису представљени, док се постојећи, иако прворазредни, занемарују како би се разним импровизацијама број жртава умањио. Одељење историјских наука САНУ далеко је од сваке помисли да на било који начин повећава број жртава, сматрајући да је то ненаучно и неморално, исто као и свако неосновано умањивање.
С пуно разлога, Одељење очекује да се Министарство културе огласи јасним одговором из којег ће се сазнати да ли се, када је поставило новог директора Музеја жртава геноцида, сагласило с његовим ставом? Такође, да ли је таква ревизија српске историје, која се подудара с политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије? Ако је тако, питамо се куда иде и докле ће стићи наша историографија.“, преноси Искра.
Из Музеја жртава геноцида Новостима је овим поводом речено да се претходних година на ову тему Музеј неколико пута оглашавао детаљним и у науци утемељеним саопштењима и да нема потребе за поновним оглашавањем.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала