Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Урош Ђурић: Јединственост коју је наш борбени народ исказао и даље одјекује у светским оквирима

© Фото : Рефлектор/промоУрош Ђурић
Урош Ђурић - Sputnik Србија, 1920, 20.06.2021
Пратите нас
Наш народ у светским оквирима успео је да се прикаже кроз борбу која и дан данас одјекује. То је борба против репресије која ме и даље оставља без даха, каже за Спутњик уметник Урош Ђурић уочи отварања изложбе „Стање ствари“ у галерији Рефлектор у Ужицу.
Ово је прва самостална изложба Уроша Ђурића у Ужицу, а овом приликом овај светски признати уметник ће изложити радове настале последњих петнаест година који никада нису приказани. Само за време трајања изложбе, уместо каталога, Ђурић је припремио посебан „аrt book“ у којем се осврће на одјек борбе југословенског народа и уопште статус наше земље у свету.
„Овај ’art book’ између осталог подсећа на контекст Ужица у светској историји, односно да је ту био центар прве слободне територије у окупираној Европи, Ужичке републике. То остаје значајна маркација за све што је дошло иза тога у Ужицу“, подсећа Ђурић.

Какво је „стање ствари“?

Изложба „Стање ствари“ која је јуче отворена у галерији Рефлектор третира комплексне ситуације у којима уметник покушава да пронађе пут до решења.
„Мислим да је то пројекција опште стварности где се сукобљавају различите силе у предвидивим или непредвидивим ситуацијама. ’Стање ствари’ је прича о ситуацијама, то је живот према могућностима у датом тренутку“, каже Ђурић.
Уметник се осврће и на свој процес сазревања када је, како каже, био опсесивни читач аутобиографија и покушавао да разуме кроз шта су све уметници пролазили. За њега су то били путокази, много важнији од учења заната.
„Сећам се да ми је ујак из иностранства послао Буњуелову аутобиографију, која ми је служила као ’Библија’ развојног процеса. Поред филмова које је направио са Далијем са тридесет година, Буњуел је ипак свој раскошни, фантастични, прецизни стил изградио у остварењима насталим од 65. до 77. године. И ја сам, још тада, осетио да ћу праве ствари радити тек у позном добу, да ћу, што сам ближи, одласку бити све бољи“, искрен је Ђурић.
Он признаје да је последњих година почео да ради у пуном капацитету и да је ово једна од етапа која утврђује где је он сада.
„Зато се и изложба зове ’Стање ствари’ као самопозиционирање, као питање које самом себи постављам“, наводи уметник.
© Фото : Рефлектор/промоИзложба се може посетити на заказивање од понедељка 21. јуна до 15. јула у периоду од 15 до 20 часова сваким радним даном.
Изложба се може посетити на заказивање од понедељка 21. јуна до 15. јула у периоду од 15 до 20 часова сваким радним даном. - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Изложба се може посетити на заказивање од понедељка 21. јуна до 15. јула у периоду од 15 до 20 часова сваким радним даном.

Од Албертине до галерије Рефлектор

Пре мање од годину дана, радови Уроша Ђурића уврштени су у сталну поставку бечке  Албертине, а овај уметник постао је и лауреат награде Сава Шумановић. Приступајући једнако отворено публици, било да се она налази у Аустрији, Француској, Бољевцу или Ужицу, он каже да је позив уметника тај који условљава квалитет једне изложбе. 
Флека - Sputnik Србија, 1920, 29.05.2021
Ко је био Миомир Грујић Флека, јавни илегалац који је померао границе стварности? /фото/
„То није питање ни околности, ни публике већ однос према послу и средини која вас просто жели. Никад нисам имао проблем разумевања свог рада. Увек је било оних који ће реаговати негативно, али нисте потписали уговор ни са ким о рецепцији свога рада. Када причамо о дубинском читању, ви ћете увек имати људе који ће допрети дотле. Чак и када бих имао изложбу у Тасманији, сигуран сам да би универзалне вредности које рад поседује биле доступне свуда“, сматра уметник.

Помозимо херојском народу Југославије

У „art book-u“ који прати изложбу на шеснаест страна А6 формата, Ђурић је приказао животне ситуације из новије историје везане за наше подручје. Тако се међу радовима у овом издању налазе фотографије Рите Хејворт како држи плакат о помоћи херојском народу Југославије, Бреда Пита са Бугијем Милосављевићем у Боки Которској 1988. године, Коче Поповић у друштву Ђине Лолобриђиде...
„Друштвени контекст је да једна Италијанка, Рита Хејворт у том тренутку највећа светска звезда са новом појавом послератне лавице, са изгледом који је био модеран, учествовала у акцији прикупљања помоћи херојском народу Југославије. То је нешто од чега вам застане дах“, наглашава уметник коме је контекст идеала и универзалности глобалног и локалног био пресудан у селекцији материјала. Отуда је он бирао и необичне ситуације попут фотографије Марије Бах, супруге тада најпознатијег бубњара на свету Ринга Стара како глуми Партизанку Марицу Петровић и потуца се по динарским гудурама Црне Горе и Херцеговине носећи гуњ.
© Фото : Урош ЂурићРита Хејворт како држи плакат помоћи херојском народу Југославије / фотографија из art book-a специјално осмишљеног за ову изложбу.
Рита Хејворт како држи плакат помоћи херојском народу Југославије / фотографија из art book-a специјално осмишљеног за ову изложбу. - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Рита Хејворт како држи плакат помоћи херојском народу Југославије / фотографија из art book-a специјално осмишљеног за ову изложбу.
„У овим радовима јасно се види како је накарадни глобализам који нам се данас намеће битно другачији од интернационализма који је тада постојао. У глобализму увек постоје елемент трговине, а ово што је наш народ проживео носило је елементе идеала. Наш је народ показао јединственост идеала у борби против репресије што је било довољно да једна лепотица светског ранга каква је Барбара Бах глуми Марицу Петровић“, закључује Ђурић.
Личности које су увек биле недоступне, које су готово имале статус божанског, недоступног, представљене су у својој обичности, а историјски контекст игра на танкој линији између онога што се чинило обичним за нас, а величанственим за друге.
© Фото : Рефлектор/промоЂурић је рођен 1964. у Београду. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету и сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирао 1992. и магистрирао 1998 на сликарском одсеку ФЛУ.
Ђурић је рођен 1964. у Београду. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету и сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирао 1992. и магистрирао 1998 на сликарском одсеку ФЛУ. - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Ђурић је рођен 1964. у Београду. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету и сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирао 1992. и магистрирао 1998 на сликарском одсеку ФЛУ.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала