Јадранско море полако постаје бара: Упозорење хрватског биолога /видео/

Јадран није оно што је био пре 20, 30 година, полако постаје бара, температура мора на дубини од казао је биолог Петар Кружић, ванредни професор на Природословно-математичком факултету (ПМФ) у Загребу.

Томе доприноси канализација која се слива у море без пречишћивача, масовни туризам, аквакултура, каже Кружић.

„Море нам изгледа предивно када га гледамо с обале, а када заронимо, доживљавамо разочарање. Доста тога страда, није добро“, рекао је он за агенцију Хина.

Нова стратегија ЕУ за биоразличитост предвиђа конкретне кораке у циљу опоравка до 2030. године, укључујући претварање најмање 30 одсто европског копна и мора у заштићена подручја.

За биоразличитост је потребно, према плановима ЕУ, обезбедити 20 милијарди евра годишње из разних извора, укључујући средства ЕУ те национална и приватна средства.

Европски парламент и Савет Европе донели су 2019. уредбу којом се забрањује и употреба одређених деструктивних риболовних алата или метода, између осталог експлозива, риболовних алата за скупљање црвеног и других врста корала...

Кружић је навео да би требало да постоје зоне у којима се црвени корал не сме брати као и зоне у којима се не сме ловити риба.

„Риба ће се тамо размножавати, а популација се ширити ван заштићеног подручја, тако да рибари не треба да се боје“, рекао је он.

Као један од примера уништења, Кружић наводи црвене корале, а са њима „данас не бисмо имали проблем да смо добро чували заштићена подручја, јер би они опстали барем у нетакнутим срединама“.

„Сада имамо рањене популације у заштићеним подручјима и уништене у незаштићеним“, објашњава Кружић.

Каже да се црвени корал, колонија састављена од хиљада животињица која захтева чисто море са мало седиментације, немилице уништава.

У Јадрану црвени корал се може наћи дуж источне обале на потезу од Кварнера до Албаније. Ради се о заштићеној врсти атрактивног изгледа са тврдим костуром који је цењен као материјал за израду накита, па на тржишту достиже високу вредност и енормно се експлоатише.

Није само излов оно што уништава популацију, значајан узрок су и климатске промене, каже Кружић. Црвени корал је навикнут на температуре од 12 до максимално 14 степени и на вишим температурама угине. Данас се због врло високих температура лети загрејава и море па топлији слој продире дубље.

„Постало је нормално да крајем августа или почетком септембра на дубини 40-50 метара температура мора буде чак и 24 степена што је неупоредиво више него пре 50 година“, упозорава Кружић.

Није превелики проблем за морске организме ако високе температуре мора потрају само неколико дана, али зна да се догоди да потраје месец дана, што је погубно, истиче он.

Прочитајте још:

• УН упозорава: Свету прети нова пандемија за коју неће бити вакцине
• Да ли ће Земља за 50 година бити „врела“ као Сахара
• Шта се заиста догађа — глобално загревање или захлађење?